svetlost vostoka

meni ova ng ne znaci bas nista.cak ni stranicu u kalendaru, jer ne gajim kalendare. praznik mi je nesto sa sasvim drugim povodom.pada mi na pamet "rusija" idola:

Nama nova godina
Nista nije donela
Kao da se zbunila
Il se rugala

Nama nova godina
Nista nije donela
Po nebu smo trazili
Svetlost Vostoka

bez obzira na doba godine docekati svetlost vostoka (bez brige i muke naravno), je jedan od onih wow dozivljaja . kada je nebo visoko. dok traje madrugada, kako brazilci nazivaju doba izmedju ponoci i 6 ujutro...

be happy.

Objavio sweet jane u 31. decembar 2005 10:53:00 | 8 komentara

Because the light

sinoc okacih na post onaj song patti smith da mi ucini blog gizdavijim i danas vidim da je rodjena bas na danasnji dan. cica koja je jedna od najvecih rock ikona, ever.uz laurie, kate, nico i jos poneke, ako mene pitas. s. mi je rekao da ce u ng noci ona svirati u nyc, negde vanka. pa, s. fotkaj i salji. osim, ako si lud, pa ne odes da je vidis.:-)

Looking For You (I Was)

In the medieval night
'Twas love's design
And the sky was open
like a Valentine
All the lacy lights
Where wishes fall
And like Shakespeare's child
I wished on them all

Ahh to be your destiny
was all that I pursued
I could see the sights
from the lofty heights
But my heart obscured the view

I was looking for you
Looking for you
What could I do
I was looking for you

Along the black river
The ambassador jewels
And you were reflected
in all that I saw
In the towers of gold
In the wheel and wing
Gripping my senses
like an ancient claim

Many is the time I knelt in the light
appealing to all that I know
Guide my eyes and steps
that I may find love true


Come on darlin'
All that hearts desire
was written before us
In the medieval fire
It was love's design
In the glittering stars
Like Shakespeare's child
To be where you are

From the Portobello Road
To the Port of Marseilles
Where the dervish turns
Where the wild goats play

Looking for you
I was

Patti Smith (klikni zaman na njeno ime)

i rodjen je na danasnji dan i on, princ apsurda. danil ivanovic harms.

kazu da je od apsurda voleo vise samo zene. eh...

kada se rodio njegov otac skribomanijak ovako je zabelezio u beleznicu svoju:

1. dosao je bacuska i poceli smo da diskutujemo po pitanju sinovljevog imena. odlucili smo da mu damo ime danil;

2.pre 12 dana, oko 6 sati video sam ga u snu;

3. po njegovom imenu "sud bozji" mogu se nazvati i licna stradanja od 14 dana i "revolucija ruska";

4. moj najdrazi prorok prema kojem sam izgradio svoju filozofiju..."

Jedna starica se usled svoje preterane radoznalosti nagnula kroz prozor, ispala i razmrskala se.

Kroz prozor se nagnula druga starica da bi videla onu koja se razmrskala, ali je usled svoje preterane radoznalosti takodje ispala kroz prozor, strmoglavila se i razmrskala.

Zatim je kroz prozor ispala treca starica, zatim cetvrta, zatim peta.

Kada je ispala i sesta starica, meni je dosadilo da ih gledam, pa sam dosao na Maljcevsku pijacu gde su, kazu, jednom slepcu poklonili pleteni sal.

-Starice koje ispadaju kroz prozor-

1936.: "mene zanimaju samo "trice", samo ono sto nema nikakvog prakticnog smisla. interesuje me zivot samo u naopakom vidu. junastvo, patos, smelost, moral, higijenicnost, eticnost, umilnost i strast - mrske su mi reci i osecanja. ali, ja u potpunosti razumem i postujem: divljenje i odusevljenje, nadahnuce i ocajanje, strast i suzdrzanost, razuzdanost i nevinost, tugu i nesrecu, radost i smeh." (harms)

a sta tebe zanima?

Objavio sweet jane u 30. decembar 2005 11:30:00 | 6 komentara

anais, lol i nas dve

moja najbolja drugarica je anais nin. moja anais lici na pravu anais nin. i fizicki i dusom. i temperamentom. i po problemima. osim onih biseksualnih. (kao da je znala da ce se roditi u srbiji u ovom zivotu) nedavno se tako upetljala da nije znala kako da se ispetlja, pa se ja dosetih da joj dam dnevnik anais nin. i moja anais vec na prvim stranicama shvatila da je to i njen dnevnik takodje. dan pre nego sto mi je u svest doprlo da su one jedno razgovarale smo o d.h. lorensu, a anais je pisala knjigu o njemu i zamerila se onima kojima se uvek lako mozes zameriti samo ako pucas u ono cega se plase. moja anais je slikarka. volela bih da ih jednom naslika, anais nin i d.h.lorensa.

" proganjanja su otpocela - svi su povredjeni, sve boli to sto branim d.h. lorensa. tuzno me gledaju. s radosnim nestrpljenjem iscekujem dan kada cu moci da branim ono sto ti pises, kao sto si ti branio bunjuela." (henriju mileru, anais nin)

(inace, da li znas da se u kaufmanovom filmu "henry&june" pojavljuje u ulozi izdavaca sin luisa bunjuela?)

to je i najveca slicnost izmedju nas dve, izmedju anais i mene. i ja volim da branim one koje ne mogu da ne branim. sa mnogo adrenalina i zdusnoscu. zovi me jeanne d'arc .

inace, ja nisam kao anais. njih dve stvaraju eksplozivnu masu kada imaju "problem" i te eksplozije su, cesto,  opasne po spoljasnji svet. ja stvaram eksploziju u sebi. ja sam lol v. stejn. i nije mi nista lakse nego njima. obe anais imaju potrebu za parelelnim egzistencijama, trebaju im dva pravca, dva paralelna zivota. lol i meni treba jedan pravac za kojima zudimo zaneseno kao mesecari. jedna luka, za koju jos uvek nemamo predstavu gde je, ali slutimo da negde postoji zasigurno i da ce ta luka nekim providjenjem i cudom doci do nas.

mi dobro funkcionisemo, nas cetiri. i nikada se ne bismo sukobile ni oko cega, ni oko istog muskarca, nas dve lol i njih dve anais. to je dobro. doprinosi minimalnom barem stvaranju ravnoteze u svetu.

moja anais mi je danas napravila masku na dar. crnu, za oci, sa crnim perjem. ja volim maske. nisam bila u veneciji u vreme karnevala nikada. a zudim da se izgubim tamo tada,  pa da me nadje. on koji treba da me nadje.

uvek je lakse onom ko moze da pristane na manje od onoga sto treba njegovoj dusi, umu i telu.

Because The Night

take me now baby here as I am
pull me close, try and understand
desire is hunger is the fire I breathe
love is a banquet on which we feed

come on now try and understand
the way I feel when I'm in your hands
take my hand come undercover
they can't hurt you now,
can't hurt you now, can't hurt you now
because the night belongs to lovers
because the night belongs to lust
because the night belongs to lovers
because the night belongs to us

have I doubt when I'm alone
love is a ring, the telephone
love is an angel disguised as lust
here in our bed until the morning comes
come on now try and understand
the way I feel under your command
take my hand as the sun descends
they can't touch you now,
can't touch you now, can't touch you now
because the night belongs to lovers ...

with love we sleep
with doubt the vicious circle
turn and burns
without you I cannot live
forgive, the yearning burning
I believe it's time, too real to feel
so touch me now, touch me now, touch me now
because the night belongs to lovers ...

because tonight there are two lovers
if we believe in the night we trust
because tonight there are two lovers ...

patti smith

Objavio sweet jane u 29. decembar 2005 17:43:00 | 20 komentara

tarzan, jane i ravel

umorna sam jedna cica. al', umor lep. i kupih si za ng ubavu sony spravu, pa sad slusam mjuzik odavde do besvesti. trenutno laurie anderson peva o lipoj crvenoj haljini. inace sam htela da pisem o ravelu, ali na vreme nadjoh da je neko vec objavio danas mrak tekst o morisu. evo ovde , pa odes levo na rubriku "glazbeni odgoj" i onda potrazis tekst "covjek koji je skladao bolero." inace, covjek koji je skladao bolero umro je na danasnji dan  1937. a covjek koji je pisao o covjeku koji je skladao bolero potpisao se kao "tarzan". hm. zanimljivo. ja jane, on tarzan. a moris je ravel.

Well I was down at the Zig Zag That's the Zig Zag Bar & Grill And everybody was talking at once and it was getting real shrill. And I've been around the block But I don't care I'm on a roll - I'm on a wild ride Cause the moon is full and look out baby - I'm at high tide. I've got a beautiful red dress And you'd look really good standing beside it.. I've got some beautiful new red shoes and they look so fine I've got a hundred and five fever and it's high tide. Well just the other day I won the lottery I mean lots of money I got so excited I ran into my place and i said: HEY! Is anybody home? Nobody answered but I guess that's not too weird Since I live alone. I've got a beautiful red dress And you'd look really good standing beside it.. Girls? We can take it And if we can't we're gonna fake it We're gonna save ourselves We're gonna make it And if we don't we're gonna take it We're gonna save ourselves Save ourselves Well they say women shouldn't be the president Cause we go crazy from time to time Well push m
y button baby here I come Yeah look out baby I'm at high tide I've got a beatiful red dress and you'd look really good standing beside it.. I've got a little jug of red sangria wine and we could take little sips from time to time I've got some bright red drop dead lips I've got a little red card and mechanical hips I've got a hundred and five fever!!! OK! OK! Hold it! I just want to say something. You know, for every dollar a man makes a woman makes 63 cents. Now, fifty years ago that was 62 cents. So, with that kind of luck, it'll be the year 3,888 before we make a buck. But hey, girls? We can take it And if we can't we're gonna fake it We're gonna save ourselves save ourselves (Yeah tell it to the judge) We're gonna make it And if we don't we're gonna take it We're gonna save ourselves save ourselves We've got a fever of a hundred and five and look baby It's high tide. Well I could just go on and on and on... But tonight I've got a headache

Beautiful Red Dress, Laurie Anderson

Objavio sweet jane u 28. decembar 2005 21:34:00 | 14 komentara

Soviet Valves

nakon jucerasnjeg posta i saznanja da djordja delibasica vise nema odoh na iskopavanja po mrezi. i vidim na forumu b92 covek koji se predstavlja kao nikola kiric objavio tuznu vest u oktobru. i posaljem coveku url do mog bloga, da vidi taj post o djordju, borisu... (na koji btw, niko nije ostavio comment, no ok, no comment) i stigne mi poruka od coveka. nikole. meni se cini da se zove predrag, zapravo, koliko mi je negde proslo nekad kroz svest. nekom je, mozda znano, meni nije bilo do sada, covek se bavi muzikom tamo u dalekom svetu, sa one strane globusa gde je sada leto. zanimljivom muzikom ako mene pitas. kako sweet jane podrzava sve sto je progresivno i valjano podrzava i njih. evo adrese sajta, pa cuj i pocuj. ako imas usi da cujes. http://www.sovietvalves.net/

da li band ciji clan ima ove izbore moze da bude bljak? no chance, my dear.

1. Pex' Band Position
   Left Guitar
2. 5 Instrumentals Pex Likes
   Caravan - Duke Ellington
   Truth is Marching In - Albert Ayler
   Loin of the Surf - Swell Maps
   Rated X - Miles Davis
   Otpisani - Mica Markovic and RTB Orchestra
3. 5 Songs Pex Likes
   (I'm) Stranded - the Saints
   Damaged Goods - Gang of Four
   Throwaway Style - Exploding Hearts
   Rebellious Jukebox - the Fall
   Momen no Hankaciifu - Hiromi Ohta
4. 6 Albums Pex Likes
   Crazy Rhythms - The Feelies
   Entertainment! - Gang of Four
   Useless & Modern - FM Knives
   Guitar Romantic - Exploding Hearts
   Marquee Moon - Television
   Bistriji ili tuplji covek biva kad - Sarlo Akrobata
5. 5 Films Pex likes
   Pusher - Nicholas Winding Refn
   Bleeder - Nicholas Winding Refn
   Fallen Angels - Wong Kar Wai
   In the Mood for Love - Wong Kar Wai
   In the Realm of Senses - Nagisa Oshima
6. 5 Short Story Writers Pex likes
   Dino Buzzati (God!)
   Fredric Brown
   Raymond Carver
   Daniil Kharms
   Guy de Maupassant
   
7. 5 Likes
   Playing, practicing, writing songs and hanging with Soviet Valves
   Family and friends
   Pocky
   Sleeping well
   Finding cheap and great second hand guitars
8. 5 Dislikes
   Having a choice of 5 for such questionnaires
   Evil "ism" of any kind
   Current Australian Government
   People who voted for such a Government
   About 99.99(recurring)% of world's population
srdacan pozdrav nikoli kiruicu gde god da je na mapi sveta. band mu je upravo objavi singl za smart guy recods from san francisco.

i da li je moguce da bas niko juce nije video na b92 onaj mrak koncert borisa kovaca?

Objavio sweet jane u 27. decembar 2005 19:43:00 | 10 komentara

magija

trebalo je veceras da izadjem i u zadnjem momentu se, hvala dragom bogu, predomislih. motam se o kuci. tv slucajno ukljucen, b92 i odjednom: magic! ustanem kao hipnotisana i odem do kutije. boris kovac u sava centru. my god. ne, ja sam tuta-muta, nemam ja tih  reci da opisem koliko je ta njegova umetnost mojoj dusi blagougodna i lekovita. javim svima koje se setih da uzivaju i oni. i dodjem posle za ovu kutiju i prekopam po mrezi da vidim sta ima o kovacu. i setim da sam na prvoj godini fakulteta stanovala u istoj zgradi sa deckom koji je svirao na bubnjevima sa borisom. djordje delibasic. u susednoj zgradi je na bubnjevima svirao firchi. kakav komsiluk. mmmmm. pa se secanje vrati, cim je stiglo prolece djordje izneo skalameriju bubnjarsku na terasu i udri svako popodne. studirali smo na istom fakultetu i znali smo se iz vidjenja, na zdravo-zdravo. i pita on mene jedan dan:- a je l' mozes ti da ucis od mene?

nasmejah se, zackiljih i odmahnuh glavom.

i vidim sada na mrezi da je djordje umro...

lepa moja panonijo, kako sam cesto ljuta i skrgucem na tebe zubima sto si tako melanholicna i depresivna, a kako te samo ljubim sto si tako magicna, tajnovita, drugacija.

neka ovih sezona budu vedri tonovi.

a jedno od najmagicnijih mesta na mrezi: http://www.boriskovac.com

Objavio sweet jane u 26. decembar 2005 23:58:00 | 18 komentara

born to be wild

kada ga je erica jong upoznala imao je 83 godine. rodjen je na danasnji dan 1891. on - henry valentine miller. ona iz prve recenice povodom njegovog dela napisala je i: - ko god u americi pritisne dugme na kom pise "seks" moze se nadati sirenama i alarmnim zvonima. oni ce zaglusiti sve drugo sto u zivotu cinimo.

u prevodu na srpski htela je da kaze da je americko drustvo puritansko, laznog morala, u strahu od seksualnosti etc. etc.

ko god u srbiji danas napise knjigu u kojoj prevladavaju reci: kurac, picka, jebanje, tucanje... nalije se u prvom bircuzu i pocne da tripuje da je srpska reinkarnacija millera ili bukowskog.

u zemlji u kojoj je sve zagluseno od psovanja, vulgarnosti od skupstine do skolske klupe, u kojoj u vreme kada su sedmogodisnjaci jos budni emituju spotove pevaljki bez donjeg vesa i reklame za hot line,(a u skolama osim par lekcija iz biologije ni da im se zucne o seksualnom vaspitanju, pa tako znaju svasta o biljkama i zivotinjama, a nista o svojoj prirodi i telu) biti "otvoren" u izrazavanju nije nikakav big deal. nista lakse. 

puritanski mentalitet zapahnuo je i svedski komitet, pa se nije moglo onomad, no chance, desiti da se prihvati predlog da on bude jedan od laureata. kao da su njemu nagrade ista znacile...

prvi put su mi dosle pod ruku njegove obratnice kada sam imala slatkih sesnaest. citala sam ga kradom ispod klupe na dosadnim casovima u srednjoj skoli. (" uprkos svim drustvenim i politickim prevratima kroz koje smo prosli, propisani obrazovni metodi u celom civilizovanom svetu i dalje su, barem po mom misljenju, arhaicni i zatupljujuci. pomazu da se produzavaju zla koja nas osakacuju/ vilijem blejk je rekao:- mudriji su tigrovi gneva, nego atovi pouke." henry miller).

erica jong kaze da je tog suncanog oktobra 1974. spustajuci se niz bulevar sumraka upoznala staro-mladog bruklinskog decaka od 83 godine, ostarelog tela, ali duha mladjeg od njenog. prethodno joj je 6 meseci pisao, kako ona kaze, vesela pisma.

vesela pisma i malo veselija pisao je i mladoj glumici brendi venus (srecnica). napravila sam glupost, pa sam "predraga moja brenda" pozajmila jendom drugu koji mi je, naravno, nikada nije vratio. izdanje "august cesarec" zagreb i nikada je vise nigde nisam videla. za tom knjigom i jos dve dusa me boli. ("ni za sta na svetu", prepiska ljubovna izmedju emila ciorana i friedgard thoma i "covek koji je umro" d.h. lorence) od sada sweet jane ne pozajmljuje knjige. nikom. osim v. koja je moja najbolja garica i sve moze da mi iskamci i onoga u koga se zatelebasam, pa mu sama dajem bez da iste: krv, slezinu, jetru, bubrege, knjige.

"uglavnom vezan za kolica, slep na jedno oko, odeven u pidzamu i frotirski bade mantil, s licem kao u drevnog kineskog mudraca, henri miler se podigao iz kreveta da me pozdravi, sluzeci se dupkom - mada sa teskom mukom - radije nego da ostane u kolicima i ostavi utisak pasivnosti.

za mene ce on postati mirno polje usred uragana.

americki pisci najcesce su pijanci i melanholici.--- ako idete da se s njima upoznate i izrazite im svoje divljenje, ponesite dzin ili prirucnik za lecenje od alkoholizma i pripremite se na svesrdno bodrenje. henri je, medjutim, kako je sam govorio, bio "uvek vedar i veseo". njegov temperament je bio poseban dar, a on ga je darivao svima. " (erica jong, strah od pedesete)

kada je navrsio osamdesetu napisao je sledece:

"ako u osamdesetoj nisi bogalj ni bolesnik, ako te sluzi zdravlje, ako jos uzivas u dobroj setnji, u dobrom jelu. ako mozes da zaspis, a da prethodno ne uzmes pilulu, ako te jos razgaljuju ptice i cvece, planine i more, onda si retko srecno celjade i zato treba da padas na kolena ujutro i uvece i hvalis dobroga bogu sto te tako stedi i cuva.------

jedno mi sada postaje sve ociglednije: osnovne ljudske crte se ne menjaju sa godinama. osim retkih izuzetaka, ljudi se ne razvijaju, niti evaluiraju; hrast ostaje hrast, svinja svinja, a magarcina magarcina. daleko od toga da ih popravlja, uspeh obicno samo pojacava njihove mane i nedostatke.-----

sposobnost da drugujes sa zenom, posebno sa zenom koju volis, to je za mene najveci podvig. ljubav i prijateljstvo ne idu zajedno. daleko je lakse biti prijatelj sa muskarcem nego sa zenom, pogotovu ako je privlacna. upoznao sam u zivotu samo nekoliko parova koji su istovremeno bili i prijatelji i ljubavnici.---

ja sam po filozofiji anarhista, od puberteta. ja sam dobrovoljni izgnanik koji se svugde oseca kao kod kuce, osim kod svoje kuce. kao decak imao sam mnogobrojne idole, pa i danas sa 80, jos imam neke. sposobnost da uvazavas druge, sto ne znaci obavezno i da ides njihovim stopama, cini mi se veoma vazna. jos je i vaznije imati ucitelja. pitanje je samo kako ga naci i gde. on je obicno tu medju nama, ali ne uspevamo da ga prepoznamo. s druge strane, otkrio sam da covek vrlo cesto moze vise da nauci od deteta nego od nekog priznatog ucitelja. ---

ono sto tako zalosno nedostaje ovom nasem danasnjem svetu jeste velicina, lepota, ljubav, saosecanje i - sloboda.------

kao sto moji citaoci dobro znaju, moj moto je uvek bio: samo vedro i veselo. mozda zbog toga se nikad nisam zasitio citiranja rablea: "smeh je coveku doista svojstven." osvrcuci se na svoj zivot koji je bio pun tragicnih trenutaka, vidim ga pre kao komediju, nego kao tragediju. kao jednu od onih komedija od kojih, dok ti trbuh puca od smeha, osecas da ti se srce cepa. moze li biti bolje komedije? covek koji sebe uzima ozbiljno, gotov je.

-----

u zivotu kao zivotu nema niceg pogresnog. on je okean po kojem plivamo, pa mu se ili prilagodjavamo ili tonemo na dno. ali je u nasoj moci da, kao ljudska bica, ne zagadjujemo vode zivota, ne unistavamo duh koji nas pokrece.

najteze je kreativnom pojedincu da se uzdrzi da svet ne menja po svom ukusu, nego da prihvati coveka sabrata onakvog kakav je, pa bio on dobar, rdjav ili ni ovakav ni onakav. trudis se sto bolje mozes, no ni to nije dovoljno."

"da, ljubav je magnet koji spaja dva suprotna pola. niko ne pita sta je to potrebno da bi ih drzalo zajedno. ljubav ce se pobrinuti za sebe. a ona to i radi - umiruci prirodnom smrcu.

nemojmo govoriti o propustima ljubavi! svake nedelje, na bulevaru, mozete ih videti kako se vuku... tolike limenke prikacene o roditeljske repove.

ljubav je drama dopunjavanja, sjedinjavanja. licna i neizmerna, ona vodi spasenju od tiranije ega. seks je bezlican, i nikad se ne moze poistovetiti sa ljubavlju. seks moze ucvrstiti i produbiti ljubav,ili delovati razorno.

meni se cini da se seks najbolje shvatao, najbolje izrazavao u paganskom svetu, u svetu primitivnih ljudi i u religioznom svetu. u prvom je bio uznesen na estetski plan, u drugom na plan magije, a u trecem na duhovni plan. u nasem svetu, gde preovladava samo zivotinjski plan, delovanje seksa je jalovo." (henry miller, svet seksa)

Objavio sweet jane u 26. decembar 2005 20:52:00 | 18 komentara

miro

na danasnji dan pre 22 godine umro je joan miro. ti momci katalonci su bas bili opasni. u mojoj spavacoj sobi na zidu  poster/reprodukcija jedne njegove slike. tako kada se budim glavom okrenuta na desno  vidim ono sto dusa pozeli/sme/ume da vidi.  

"svesti mastu na ropsko pokoravanje, znaci izmaknuti svemu sto covek u dubini sebe samog nalazi kao vrhovnu pravednost." breton

videti svet u zrnu peska

a nebo u divljem cvetu

drzati beskraj na dlanu ruke

i vecnost u jednom satu...

W. Blake

Objavio sweet jane u 25. decembar 2005 13:11:00 | 16 komentara

o 15 minuta + citati

"moras da se pazis komentara, samo te hvale, to ne mirise na dobro."

ovo mi je, u poverenju, rekao 14. novembra u 11:48:00 pm kill-all-hippies, decak (skroz na skroz mio) koji filozofira po belom svetu. ah, nasmejah se ja na spanskome jeziku, misleci da stvari nece bas tako daleko otici. no, filosof je znao znanje. cuvaj se kad te hvale! srecom i ta agonija prestade.

"Pogledavši sa visine razuma, život u celosti liči na grobnu bolest, a svet na ludnicu." Gete

warhol je rekao da ce u buducnosti svi biti slavni i docekati svojih petnaest minuta.vreme leti, pa dok se obrnes oko svoje ose buducnost vec tu.

intervjuista:hoce li vam smetati ako kroz 50 godina vise niko ne gleda u vase boce coca cole?

andy warhol: -ne, samo...ja sam ih oslikao jeftinom bojom koja ce verovatno pre toga otpasti sa platna.

aw: - pop ideja je da svako moze sve da uradi.

svako moze (sada, jer buducnost je tu,stigla u sadasnjost, evo je baskari se cila) sve da uradi.ura! 

aw: - dobar razlog da se bude slavan je i taj sto cete citajuci sve velike casopise znati svaku osobu o kojoj pisu.

aw: - kad god odlazim u studio 54, bojim se da me nece pustiti, mozda ce na vratima stajati neko nov ko me nece prepoznati, ili ce mi kravata imati 50% poliestera, a da to i ne znam. zato uvek idem s holstenom. njega bi tamo pustili i u ronilackoj opremi. isao bih na otvaranje bilo cega, cak i toaletne solje.

"andy je otkrio puno apsurda u aukcionim salama. voleo je apsurde u umetnickom svetu, bas kao i u svakodnevnom. u jednom trenutku je primetio da su postolja za skulpture veca retkost od samih skulptura, pa je krenuo da ih skuplja." (s. pivar, prijatelj a.w.)

svi dosadasnji/ovdasnji citati su iz knjige "andy warhol - na svoj nacin".

imam jos citata, cisto da veselje bude vece. ovo sad sto cu da ti kazem tj. iskopiram, izcitiram,isprepisujem (ne znam naizust, imam izvesne probleme sa memorisanjem u zadnje vreme, mada ni ranije nije bilo puno bolje) ovako ljubazna kakvu me je majka rodila, je iz poslednjeg intervjua koji je aw dao paul taylor-u.

pt: - imali ste problema zbog upotrebe tudjih dela jos od 1964. sta mislite o pravnoj strani takve upotrebe i o zastiti autorskih prava?

aw: - ne znam. kao kod boce coca - cole - kad je kupite, mislite da je vasa i da sa njom mozete raditi sta god hocete. sada je stvar malo drugacija jer na nju placate depozit.

sa kill-all-hippies sam volela da razgovaram izmedju ostalog i zbog toga sto mi je govorio:- jane, meni ne moras da crtas.

ovde klikni, pa ce ti se kasti sjajan esej o gretesknom.

aw: -mislim da bi svi trebalo da budemo masine i da bismo se svi morali da volimo.

gs: -je li to smisao pop arta?

aw: -da, smisao je voleti stvari.

a moj omiljeni filosof od kako ga otrkrih je emil cioran. friedgard thoma kaze da je odlucila da ode u pariz i upozna se sa njime jer je shvatila da ga samo povrsni i naivni dozivljavaju kao nihilistu. ili kao nekoga ko nocima ima insomniju, a danju ce, boze me sacuvaj, da se ubije. taj macan transilvanijski je, cenim ja, bio jedan od najvecih imperijalista zivota. evo izvoda iz jednog njegovog intervjua:

ko razume razume, ko ne razume, nije ni vazno.

Objavio sweet jane u 25. decembar 2005 1:16:00 | 14 komentara

sa polozaja

zbog angazmana na barikadama zaboravih da ti ispricam sta mi se zgodilo pre neki dan. ne znam vise kada tacno,jer borba je neprestana, pa se malo zabunih/zbunih/izgubih unutar sebe and vremena. elem, pricala sam ti vec da sam pohodila sankt petersburg i da me je ostavio bez daha, ali davno to bese. srce iste jos. i upoznam ja ovih dana jedan mnooogo interesantan mladjani par. ona ruskinja. i ja se tu raspilavim, nisu dzaba moji preci dosli iz ruskih stepa, krv je krv...  i ja odmah pocnem da pricam jedva disuci, kratko i iscepkano izmedju recenica:- u st. petersburgu lipo ovo, u st. petersburgu lipo ono... njen muz, nas/vas/svoj covek pao u isti trans. i zaustim ja da evociram sponem na letnji dvorac petra velikog, kad on u isti mah rece:- a kad smo isli do finskog zaliva... pa, kad smo se igrali po fontanama... tu sednem, zabacim glavu unazad, prekrstim ruke i duboko udahnem. i kazu mi ljudi, vide koliko je sati kod mene:- pa, imas kod aeroflota kartu vec za 180 eura, iznajmis tamo gajbu na mesec dana i na leto fly fly, to je najjeftinija varijanta...

hm, a odakle meni garantno pismo? pa, poslace mi njeni roditelji!!!

to je bilo, cini mi se, u sredu. u cetvrtak ujutro dok sam se spremala za posao na jutarnjem programu cuh da pominju letnju palatu petrovu. i ukopam se pred ekranom. slike kako gori letnji dvorac...

i ici cu, ako bog da. pa, da vidim lepo na miru sve ono sto sam propustila/zaboravila/previdela prosli put.

Sergei Eisenstein, Krstarica Potemkin, 1925.

film koji je doziveo vrv najveci broj replika, omaza i cega ne sve vec na filmu: kod f.f.coppola u "the godfather", kod b. de palma u "the untouchables", kod t. gilliam u "brazil", woody allen-a u "bananas" etc. etc.

eh...

sergei eisenstein

a sad idem, kupila sam si za ng brdo knjiga. ima svasta da "prozvizhdi" kroz mene. (rece mi jedan co'ek odje, da ja citam svasta, ovo i ono, a to samo prozvizdi kod mene. sta cu, tak'a sam.)

i za kraj evo malo citata. citata nikad dosta, kao sto kaze nasa narodna.

(napomena onima koji s-v-e znaju naizust da preskoce. i izvinjenje im. i moj skromni naklon.)

jednom sam znao, a onda zaboravio. bilo je to kao da sam zaspao u nekom polju samo zato da bih, kada se probudim, otkrio da je oko mene izrastao sumarak.

"ni u sta ne sumjaj, veruj u sve", bila je metafizicka zamisao mog prijatelja, iako mu brat sa zenom bese pobegao. on joj jos uvek svakog dana kupuje ruzu i sedi u praznoj kuci narednih dvadeset godina pricajuci sa njom o vremenu.

bio sam vec zadremao u hladovini, sanjajuci da su sustava stabla moja mnogobrojna ja, koja sva u isto vreme tumace sebe tako da ne mogu da razaberem ni rec. zivot mi je bio predivna tajna na ivici razumljivog, uvek na ivici. zamislite to!

prazna kuca mog prijatelja na kojoj su svi prozori osvetljeni. tamna stabla koja se umnozavaju svuda oko nje.

charles simic

Objavio sweet jane u 24. decembar 2005 16:54:00 | 6 komentara

dve, tri pesme i do vidjenja

od mene kreativne, ali ne i konstruktivne, sto rece vrhovni gazda ovdasnji, danas pesma jedna. mozda i dve,tri... ne moje. da li sam kreativna? nikada mi nije trebala pismena potvrda od drugih. niti unutasnji samoaplauz. gordost nije vrlina. a da li sam konstruktivna? taj ko je to rekao, vrv zna. nije valjda da iznosi tek tako stavove i truje omladinu zabludama o drugima. zbog slicnih stvari sokrat je imao vecernji susret sa kukutom. dakle, nekonstruktivna jedna ti predstavlja:

USAMLJENI GUBITNIK

...uvijek ce biti love i kurvi i pijanaca

sve do poslednje bombe,

ali kao sto je Bog kazao,

prekrstivsi noge,

vidim kako sam stvorio mnogo pjesnika,

ali tako malo

poezije."

Charles Bukowski, prevod Vojo Sindolic

Dolazi vreme malih pesnika. Zbogom Vitmane, Dikinsonova, Froste. Dobrodosli vi cija slava nikad nece dopreti dalje od vase najblize rodbine, i mozda, jednog ili dvojice dobrih prijatelja okupljenih posle vecere oko vrca jakog crnog vina... dok deca padaju u san  i zale se zbog buke koju pravite preturajuci po ormanima, trazeci svoje stare pesme, u strahu da ih je, mozda, vasa zena izbacila prilikom poslednjeg prolecnog spremanja.

Pada sneg, kaze neko ko je zavirio u mrklu noc, a potom se i on okrece ka vama dok se vi pripremate da citate, ponesto teatralno, s licem koje crveni, dugacku ljubavnu pesmu cija je poslednja strofa (vi to znate) beznadezno izgubljena.

Charles Simic

Da li ti znaš za neki drugi ritam?

1,2,3,4,5,6,7
godinama stojim i pažljivo te gledam,
1,2,3,4,5 i 6
da li ću od tebe ikad čuti dobru reč,
ne pričam o stilu, ne pričam o ritmu,
ne pričam o stihu, nikako o stihu,
ja samo želim ovo da te pitam
da li ti znaš za neki drugi ritam?

da li ti znaš za neki drugi ritam?

Koja

Objavio sweet jane u 23. decembar 2005 14:41:00 | 30 komentara

bauhaus

ne znam kada si poslednji put cuo za neki veliki pokret... ja ne pamtim.

kada si poslednji put procitao neki manifest novodolazecih?  ili si, mozda, pisao neki?

kako to da je danas retkost grupa velikih umova koji pozele da se udruze? da li je ovo vreme sve samih mega  individualista i ljudskih gromada pojedinacnog pakovanja? a kako onda izgleda mi da je vreme krda i  stada tek...

sta bi tebe, recimo, moglo da privuce nekom pokretu? i nemoj da me vulgarizujes, ne mislim na politicke pokrete. o umetnosti je ovde rec.

pod ruke mi je danas dosao jedan casopis i u njemu tekst o bauhausu. tekst me taj je odvukao do ovih razmisljanja. rad johannesa ittena "moj pocetni kurs u bauhausu".  samo veliki individualista moze da postuje tudju individualnost.  sitne duse usrecuje proizvodnja kopija i imitatora.

"moji najbolji studenti bili su oni koji su, potaknuti vlastitom intuicijom, izabrali drugacije, nove puteve. povrsnom oponasanju i ponavljanju mog primera nedostaje iskra inspiracije. ja sam, medjutim, potpuno svestan da ni moja otkrica nisu uvek bila istinski nova..." (j.itten)

bauhaus - zanatlije koje plesu.

Wassily Kandinsky und Gattin, Georg Muche, Paul Klee, Walter Gropius
1926. 'Bauhaus', Dessau

peter murphy

Objavio sweet jane u 22. decembar 2005 17:48:00 | 25 komentara

nizak prag osetljivosti na bol

ili me hvata flu ili sam tezak slucaj ovisnika o suncu. nisam ja ni meteoropata, ja sam ambientopata. kada je okolo bljak polako mi se iskljucuju funkcije. i kljuc u bravi se okrece, a sa one strane ne postoji kvaka.

ili je ipak flu? bol u kostima, misicima, malaksalost... kako bih volela da sutra ne moram da radim, a moram, kako bih volela da ovu gomilu papira koju sam donela sa posla mogu da ignorisem, a ne mogu... "ja bih mog'o da mogu, ja bih znao da znam" sindrom...

ne mogu ni da pisem. to je otprilike kao kada brbljivica kaze da ne moze da brblja.svima okolo milo, a ona misli: zadnje vreme je stiglo.

negde sam procitala da je na danasnji dan bertolt brecht dobio staljinovu nagradu za mir. to me je sokiralo. pa, sam lezeci mozgala zasto li je primio. onda sam mozgala, a sta ja to pa znam o brechtu, pa da mu sudim. da vidim: citala sam ciglo jednu njegovu dramu, "majku hrabrost i njenu decu", cula samo za "operu za tri grosa", procitala u jednom "yu strip magazinu" od pre isusa hrista neciji (potpisao se kao tugi) strip "apfelbek ili ljiljan u polju" po brechtovom tekstu i cula par songova koje je pisao na muziku kurta weilla "lost in the stars". i da li je to dovoljno da mogu da mu lupam packe sto je primio nagradu jednog izopacenog coveka? ne znam...

i mozak je cudo. lezim tako popodne, sve me boli, pokusavam da zaspim i ne mislim ni na sta i kroz glavu mi prodje jedna pesma ciji prevod ne znadoh, jer je na nemackom. i evo nadjoh na mrezi sad i prevod, samo se pitam kako i zasto mi ona bas pade na pamet, bice zbog brechta i weilla:

DAF, Sato Sato

habt keine angst. habt keine angst meine kinder.
schwitzt meine kinder. verbrennt euch die haende.
kaempft um die sonne. sato-sato. sato-sato.
(don't be afraind. don't be afraind. sweat my
children. burn your hands. fight for the sun.
sato-sato. sato-sato.)

 What Keeps Mankind Alive?

You gentlemen who think you have a mission
To purge us of the seven deadly sins
Should first sort out the basic food position
Then start your preaching, that's where it begins

You lot, who preach restraint and watch your waist as well
Should learn, for once, the way the world is run
However much you twist, or whatever lies that you tell
Food is the first thing, morals follow on

So first make sure that those who are now starving
Get proper helpings, when we all start carving

What keeps mankind alive?

What keeps mankind alive?
The fact that millions
Are daily tortured, stifled, punished, silenced and oppressed
Mankind can keep alive thanks to its brilliance
In keeping its humanity repressed
And for once you must try not to shrink the facts
Mankind is kept alive by bestial acts

Im Original:

Mac:
Ihr Herrn, die ihr uns lehrt, wie man brav leben
Und Sund und Missetat vermeiden kann
Zuerst musst ihr uns was zu fressen geben
Dann konnt ihr reden: Damit fangt es an.
Ihr, die ihr euren Wanst und unsre Bravheit liebt
Das eine wisset ein fur allemal:
Wie ihr es immer dreht und wie ihr's immer schiebt
Erst kommt das Fressen, dann kommt die Moral.
Erst muss es moglich sein auch armen Leuten
Vom grossen Brotlaib sich ihr Teil zu schneiden.

Hinter der Szene:
Denn wovon lebt der Mensch?

Mac:
Denn wovon lebt der Mensch? Indem er stundlich
Den Menschen peinigt, auszieht, anfallt, abwurgt und frisst
Nur dadurch lebt der Mensch, dass er so grundlich
Vergessen kann, dass er ein Mensch doch ist.

Chor:
Ihr Herren, bildet euch nur da nichts ein
Der Mensch lebt nur von Missetat allein.

Text: Bertold Brecht
Aus: "Die Dreigroschenoper"

Izvodi Tom Waits

Various Artists:
Lost In The Stars -
The Music Of Kurt Weill
(1985)

Steve Weisberg:
"Intro From Mahagonny Songspiel"
Sting And Dominic Muldowney:
"The Ballad Of Mac The Knife"
The Fowler Brothers With Stanard Ridgway:
"The Cannon Song"
Marianne Faithfull And Chris Spedding:
"Ballad Of The Soldier's Wife"
Van Dyke Parks:
"Johnny Johnson Medley"
Henry Threadgill:
"The Great Hall"
Ralph Schuckett With Richard Butler:
"Alabama Song"
The Armadillo String Quartet:
"Youkali Tango"
John Zorn:
"Der Kleine Leutnant Des Lieben Gottes
(The Little Lieutenant Of The Loving God)"
Van Dyke Parks:
"Johnny's Speech"
Lou Reed:
"September Song"
Carla Bley With Phil Woods:
"Lost In The Stars"
  Tom Waits:
"What Keeps Mankind Alive?"
Elliott Sharp:
"Klops Lied (Meatball Song)"
Dagmar Krause:
"Surabaya Johnny"
Mark Bingham With Johnny Adams
And Aaron Neville:
"Oh Heavenly Salvation"
a) "Hurricane Introduction"
b) "Oh Heavenly Salvation"
Todd Rundgren With Gary Windo:
"Call From The Grave/ Ballad In Which
Macheath Begs All Men For Forgiveness"
Charlie Haden And Sharon Freeman:
"Speak Low"
Van Dyke Parks:
"In No Man's Land"

Objavio sweet jane u 21. decembar 2005 18:59:00 | 6 komentara

les hot pants i misevi i macke

prvo smo se posvadjali, pa pomirili. pa, smo se ponovo posvadjali, pa ponovo pomirili, pa smo se nasli u kolima umalo brzim od radara, na putu vrlo francuskom.  ja sam suvozac i dj. dj pretezno monomanijacke orijentacije & vrlo naivno  srecan zbog dobijene bitke.  sve kao ide kao po loju. lep prolecni dan. oblaci ka’ sa razglednice,  polja valovita, bregovita, puna neceg zutog cemu ne znam ime. tako cila srecna upadam u monomanijak dj fazu. jedan song za raznorazne, u slobodnom stilu prepeve. a francuski ne razgovaram.  nisam plavi zec, kao sto ti jednom u poverenju rekoh. posto francuski ne znam ja u svojoj glavi prevedoh onako slobodno pesmu:- oni se nesto onako ljubovno skroz svadjkaju, bas kao nas dvoje, i onda se mire i razmenjuju najkichastije moguce izlive neznosti, ljubavi i srece, pa, eto cvrkucu jedno drugom da se voleeee. pevam koliko me grlo nosi, cmachem to pored sebe, pa again & again pustam istu stvar. on skot trokrilni zna da ja ne znam fr, pa me pusta da verujem da je to prava pesma za moje dushevno stanje. posle cca sat vremena decje radosti kaze mi sta joj on to, u stvari. kaze. udaram gde stignem. vristim. vristim kao francusko zuto rastinje oko mene. zemlja im je lepa u pm. durim se skroz pribijena uz vrata, sikcem, bljujem vatru. ni eartha kitt nije tako izgovarala: rrrrrhhhhh.

psujem i manu chao, i mano negra i manu musko sve na svetu. ja o ljubovi, a oni u zdrav mozak. muskarci!

stipa me za obraze, vadi kit kat iz pretinca, pusta “welcome to tijuana”…. prepevava, prica da ce da me vodi na karibe, kao ja sam potkupljiva neka cica.  ne zna, ne ume,   glup kao dve noci polarne, nema pojma  kako da uglavi karibe u rimu, pa ubacuje tahiti (gde mi je i mesto, ako cemo pravo) “ welcome to tahiti/ tequila, ja, pa ‘ajde i ti…” opet me zeza, prvo on, pa ako stanem i ja. kao da je tahiti mikro garsonjera od 2 kvadrata, krojena za jednog samo.  uvek izaberem da se ubijes, ciljna grupa uprkos mojim nasusnim potrebama je muskarac sorte hot skot.  i sta cu, od muke se smejem. ako ne mozes da ih pobedis, ti im se pridruzi. pevam:

Welcome to Tijuana
Welcome to Tijuana
Tequila, sexo y marihuana
Welcome to Tijuana
Con el coyote no hay aduana.

kao u ljubovnom zivotu, nisam bolje srece ni u blogovskom. hiljaditi komenatar na blogu danas mi ostavi osvedoceni egocentrik and tako to, tovaris sejn. (pogle komentare na prethodni mi post ) i kao svaka dobra domacica ponudih hiljaditog gosta namernika da trazi sta mu dusa iste da bude tema posta buduceg mog. i pazi, sta se desi. on osvedoceni globalista zatrazi post o antiglobalisti!

interesantno da cuvenog antiglobalistu preko jedne svoje garice poznaje jedan od najvecih egomanijaka koje u zivotu sretoh.

dakle, tako funkcionisu stvari. na egocentrika ide olicenje empatije. na antiglobalistu globalista. na ovaku neznu cicu skot. sve je poslo naopacke za miseve i za macke.

je ne t'aime plus mon amour
je ne t'aime plus tous les jours
je ne t'aime plus mon amour
je ne t'aime plus tous les jours
je ne t'aime plus mon amour
je ne t'aime plus tous les jours
je ne t'aime plus mon amour
je ne t'aime plus tous les jours

Objavio sweet jane u 20. decembar 2005 20:25:00 | 9 komentara

tv? ne, hvala

- hajde kod mene.

- ne mogu.

- zasto ne mozes? gde ces?

- idem u zivot.

- a gde je to?

ovo je danasnji razgovor osmogodisnje kerke moje koleginice i moje malenkosti. prvo ide ona, pa ja, pa ona, pa ja, pa jopet ona za kraj. (za slucaj da ti nije jasno ko koji tekst izgovara u ovoj jednocinki.)

lose sam spavala nocas.budila se u 3, 4:30 i 5:45. ceo dan sam pod nekom iritirajuce rastimovanom vibracijom. i razmisljam u cemu je stvar. introspekcija je majka janja. izasla iz raja. pozlatila se. iako izbegavam maximalno da gledam dnevno-politikantski tv program juce sam prekrsila zlatno pravilo. dakle, moj dusevno-emotivni sustav se urusava u tom jeftino vulgarnom susretu sa stvarnoscu.(mada, ni to od nedavno nije za "dz"...) i to necu sebi vise da radim.

danas sretnem posle jedno 15 godina, a mozda i vise neku ribu. i kaze mi:- kako si uspela da ne ostaris?

i pitam ja sebe to isto dok se gledah u ogledalu iznutra i spolja. i znam, odgovor je: zivot u unutrasnjoj emigraciji. koliko god je to bilo u mojoj moci...

ne smem da posustanem. imam samo sebe.

Barbette Applying Makeup
by Man Ray, 1926.

cuvar stada

verujem u svet kao u belu radu.

zato sto ga vidim. al' ne mislim o njemu.

jer misliti znaci ne shvatiti...

svet nije stvoren da bismo mislili o njemu,

(misliti znaci imati bolesne oci)

vec da bismo ga gledali

i bili s njim saglasni.

fernando pessoa

Objavio sweet jane u 20. decembar 2005 16:44:00 | 43 komentara

kisobran je rasprodan

desava se letos. topao i lepljiv dana.muve. puno muva. podne. negde u pm, u nekoj karakteristicno srpskoj nedodjiji. taxi je na crno. ali, je najbrzi nacin da odatle gde se zadesih sto pre nestanem. moj auto bio na nekoj popravci. kako i nece siroma', kad mu je deveta vec. i to ne po ravnim putevima kao u postojbini, nego po putevima koji se samo tako zovu, inace su bogaze za koje, izgleda, niko nije zaduzen u mojoj zemlji stradiji. u taksiju koji se takodje samo tako zove i to tajno i koji se raspada ja sedim napred pored sofera koji se takodje raspada, a pozadi su majka koja je dobrodrzeca i njen sin. majka prica kao da nije plus sto u hladu, povremeno uvlaci sina da potvrdi neki od njenih navoda. svi smrdimo na znoj. vadim vlazne maramice i pokusavam da spasim sta se spasti da. sva sreca nije ukljucio radio. ili ne radi ni radio. jednim uhom hvatam u vazduhu koji stoji reci:- kairo... vratili se u bg posle dugo godina zivljenja u egiptu. ukljucujem se:- ha, ovih dana sam bas zavrsila citanje knjige koja se desava u kairu. i pocnem da vrtim po glavi kako se zove knjiga i ne mogu da se setim naziva. mozak malo stao. (a kada pozelim da stane nece.) kapiram, ako su ziveli u kairu onda poznaju grad. znam sasvim sigurno da je u naslovu knjige jedan elitni deo kaira, nesto poput naseg dedinja... caj ili kafa? stvarno ne znam sta bi sa mojim slonovskim pamcenjem. tesim samu sebe da je to zbog vrucine. decko sa zadnjeg sedista kaze:- zamalek!!!

i setim se: - caj na zamaleku, borisa miljkovica!

- boris miljkovic?! - uzviknuse i decak i majka. - pa, nas bivsi komsija sa zamaleka!

secas se njegovog ruskog eksperimenta, drame o savi sumanovic? ok, bio je tu i onaj brbljivi genije sa njime,tucko. ili je on tucko, a taj drugi bucko?

nadjoh veceras na mrezi prikaz miljkoviceve knjige "uspavanka za lalu". rec "lala" je lepak za muvu u meni. a miljkovic je covek kojem se uvek iznova cudim. mislim, kad stigne da uradi to sve? ima dve glave, osam ruku, sta? on ne primecuje gde zivi? to ga ne dekoncentrise? ili sam ja previse cmoljava? sve mi smeta? rupe na putevima, pa sta? moz' misliti... primitivizam koji vecito cveta, svake sezone, bila zima ili prolece. so what? drugaciji si od drugih znacajnije? treba da te udaraju cekicem po glavi da te iznevelisu sa prosekom. big deal,ako treba neka udaraju... jedan kosovski politicar, a nije srbin, mi se cini bas inteligentnim, treba me uhapsiti zbog toga. momemntalno. pre neko vece sam na nekoj zurci komentarisala da treba da budemo tolerantni/ji prema homoseksualcima, jer to tako i treba. pa, stvarno me treba kamenovati...

gledala ja svoje postove veceras, pa ko me ne zna mogao bi reci, ova zena  kao da zivi u ruzicastom lumbalonu... i onda se sad na nesto zalim. sedi tamo i cuti, sweet jane.

eric drooker

navalite sa pljuvanjem. kupila sam kisobran.

Objavio sweet jane u 19. decembar 2005 23:54:00 | 3 komentara

boom boom boom

ovaj song mi je skroz po meri za ovaj dan. volim njegov glas, njegove pesme, nacin na koji se krece po sceni kao da ce svakog trena da zagrli pola planete, njegove koreografije, njegove spotove, njegovu saosecajnost za druge ljude...ima tako dobro lice... i nisam u stanju da ti kazem koje su mi njegove omiljene stvari, jer ih ima toliko koje volim jako jako.

Climbing up on Solsbury Hill
I could see the city light
Wind was blowing, time stood still
Eagle flew out of the night
He was something to observe
Came in close, I heard a voice
Standing stretching every nerve
Had to listen had no choice
I did not believe the information
(I) just had to trust imagination
My heart going boom boom boom
"Son," he said "Grab your things,
I've come to take you home."

To keepin' silence I resigned
My friends would think I was a nut
Turning water into wine
Open doors would soon be shut
So I went from day to day
Tho' my life was in a rut
"Till I thought of what I'd say
Which connection I should cut
I was feeling part of the scenery
I walked right out of the machinery
My heart going boom boom boom
"Hey" he said "Grab your things
I've come to take you home."
(Back home.)

When illusion spin her net
I'm never where I want to be
And liberty she pirouette
When I think that I am free
Watched by empty silhouettes
Who close their eyes but still can see
No on taught them etiquette
I will show another me
Today I don't need a replacement
I'll tell them what the smile on my face meant
My heart going boom boom boom
"Hey" I said "You can keep my things,
they've come to take me home."

-peter gabriel, solsbury hill-

u balonu je on. ne znam da li si gledao te snimke, ali skroz je wow kada se kugla spusti na pozornicu, a on pocne vesto da se krece u tom cudu, plese, peva iz njega... da sam ja spike jonze, reditelj onog filma "being john malkovich" moj film bi se zvao "being peter gabriel".sigurna sam da je uzasno zanimljivo u njegovoj mastovitoj glavi.

Objavio sweet jane u 19. decembar 2005 19:10:00 | 1 komentara

zastitnik svih putnika

sunny day na nikolu. lepo. i bas volim sto su moji preci po ocevoj liniji odabrali da nam on, zastitnik putnika, bude svetac, pa mogu da budem svrckalica i skitara sa pokricem i spokojem. na danasnji dan hriscanski brodovi ne bi isplovljavali, njemu u cast, jer je milosrdni nikola iz likije bio i zastitnik mornara. imam jednu zelju o kojoj zudim od kako znam za sebe: prekookeanska plovidba. kad je uspeo moj pradeda bez novca, osim za kartu i sa laznim papirima da isplovi iz dubrovacke luke pre gotovo sto godina, moci cu, valjda i ja. makar jednom u zivotu.makar kao bakica sa zivotnom ustedjevinom. pokojna nana mi je pricala da se pranda u dubrovniku napio kao letva, pa se jedva dosetio da ima tudje isprave, i da se ne zove milos, nego kao izvesni ceda, pa se tek na zadnjoj prozivci javio. pokusavam da zamislim kako se osecao, on koji do tada, osim u vojsku, nikuda nije putovao, kako se osecao kada je ugledao ellice island.

zazmurim i vidim sebe kako lezim na palubi u ligestulu kakvom lepom, imam veliki beli sesir na glavi, onda ga skinem, zazmurim, pa zackiljim ka suncu. bakica guster. onda uzmem pice i nastavim da citam "pijanistu" alessandra bariccoa. i tacno pred amerikom citam ovaj deo:

"desavalo se da neko u jednom momentu podigne glavu i ... ugleda je. tesko je to i razumeti. hocu da kazem.. bilo nas je vise od hiljadu na tom brodu, bogatuni na putovanju, emigranti, neki cudan svet i mi. pa, ipak, uvek je bio jedan, jedan jedini koji bi je prvi... ugledao. stajao je tamo i jeo ili je, tek onako setao po palubi... ili bi pak samo stajao i namestao pantalone... podigao na tren glavu, bacio pogled ka moru i ugledao je. tako bi se ukopao u mestu, srce bi mu ludacki tuklo, i uvek, svaki prokleti put, kunem se, uvek bi se okrenuo prema nama, prema brodu, prema svima, i uzviknuo (sasvim tiho): amerika. potom bi stajao tamo, nepomican, kao da treba da stane za fotografiju, sa izrazom lica nekog ko je tu ameriku sam stvorio... uvece, posle posla, svake nedelje, pomagao bi mu zet, zidar, dobar neki covek... prvo je naumio da napravi nesto od sperploce, a onda... onda mu se omace i stvori ameriku... onaj ko prvi ugleda ameriku. na svakom brodu ima po jedan takav. i ne treba ni pomisliti da se ovo desava slucajno, ne... nije to ni pitanje dioptrije, sudbina je to... to su ljudi koji su taj trenutak imali oduvek utisnut u zivot. kad su bili deca mogao si da im pogledas u oci, i ako bi dobro zagledao, vec bi je video. ameriku, bila je tamo, spremna da odskoci, da klizne niz nerve i krv i sta ja znam sve jos, sve do mozga, a odatle do jezika, sve do krika: amerika, bila je vec tamo, u tim ocima deteta. bila je tamo i cekala."

a ona, eleanor barnes walton se zvala. krenula je 1906. iz engleske da vidi svog muza koji je bio u americi. ne znam o njoj nista drugo, osim tih par cinjenica i fotografije koju nadjoh slucajno na mrezi, tragajuci za odgovarajucom ilustracijom za svoj post. mozda tako neko negde na nekom cudu jos savrsenijom od interneta bude za sto godina gledao moju fotografiju na palubi nekog broda pitajuci se ko sam bila ja, kao sto se ja sada pitam ko je bila eleanor...

Objavio sweet jane u 19. decembar 2005 11:29:00 | 20 komentara

chitach zaveta

sasvim slucajno naletim na sasvim privatan photo album na mrezi danas. fotografije sa vencanja. lepog. inace bas i ne volim nesto vencanja, idem samo kada ne mogu da izbegnem i kada 100% znam da nece biti balkanskog svadbarskog stimunga. ja cu sada da ti sapnem adresu albuma na uho, valjda mreza nema usi. mislim, odakle mrezi zidovi? a ako i vlasnici fotosa me otkriju, pa zasto bi ostavili fotografije bez zabrane pristupa radoznalima? da nisu hteli da ih i drugi vide vec bi se obezbedili. i nisam nikakav voajer, nego obrati paznju ko cita bracni zavet.

prepoznajes?

ovde su i ostale fotke, pa oko me orobe ili oglobe, budi saosecajan, budi drug, be good, pa prikupljaj peticiju da me oslobode. namere su mi bile casne. lepe fotografije, a lr i la bas ne sreces svake subote na nekom vencanju.

This magic moment

This magic moment
So different, and so new
Was like any other
Until I met you

And then it happened
You took me by surprise
I knew that you felt it too
I could see it by the look in your eyes

Sweeter than wine
Softer than a summer's night
Everything I want, I have
Whenever I hold you tight

This magic moment
While your lips are close to mine
Will last forever
Forever, 'til the end of time

So why won't you dance with me
Hey babe
Why won't you dance with me

This magic moment
So different, and so new
Was like any other
Until I met you

And then it happened
You took me by surprise
I knew that you felt it too
I could see it by the look in your eyes

Sweeter than wine
Softer than a summer's night
Everything I want, I have
Whenever I hold you tight

This magic moment
Sweeter than wine
Softer than a summer's night
So please, baby
So please
Save the last dance for me

- lou reed, onaj koji cita bracne zavete srecnicima, za slucaj da nisi prepoznao -

Objavio sweet jane u 18. decembar 2005 17:26:00 | 8 komentara

meseceva sonata

trenutak je cekao da naidje. ili je knjiga cekala da je uzmem. ili sam ja cekala pravi momenat. kako god, to se, najzad, desilo danas. vreme rasporedjeno od jutra do veceri. kupila sam tu knjigu na sajmu ove godine. znala sam da cu je voleti, ali tek danas sam je upila, progutala.i hrana i pice. za dusu.

negde na pocetku ima keruakov citat:

- covek u svom zivotu mora jednom izaci u divljinu i iskusiti zdravu, cak i dosadnu samocu. tako ce otkriti da zavisi iskljucivo od samog sebe, pa spoznati svoje prave i skrivene moci.

a negde na kraju glavni junak kaze samom sebi:

- zasto svi moraju da budu ovoliko usamljeni? zasto je neophodno biti toliko usamljen? kad je toliko ljudi na ovom svetu, i kada svako zeli nesto sto ima u onom drugom, zasto i pored toga moramo biti toliko daleko jedni od drugih? zbog cega? zar se ova planeta okrece hraneci se ljudskom usamljenoscu?-------------- zazmurio sam i mislio o sputnikovim potomcima, koji prelecu nebom, sa silom zemljine teze kao jedinom sponom sa maticom. kao usamljene metalne hrpe, slucajno se sretnu u mrklom mraku prostranog svemira, mimoidju se i zauvek rastanu. bez i jedne jedine reci koju bi razmenili, bez ikakvih osecanja koja bi ih obavezivala.

glavni zenski lik ima ime koje joj je dala majka po jednoj betovenovoj kompoziciji.

dok sam veceras privodila kraju citanje slusala sam "mesecevu sonatu". koliko li je on morao biti usamljen kada je to komponovao? koliko je ceznuo za drugim...

"zivim bedno. ne idem u drustvo vec gotovo dve godine. ta, ne mogu reci ljudima da sam gluv.kad se tiho govori ne cujem, a kad se vice, tada mi je nesnosno. ima trenutaka kad se osecam kao najbedniji ljudski stvor..." (betoven u pismu svom prijatelju dr vegeleru)

knjiga je, naravno, "sputnik ljubav", haruki murakamija. vidi kakvo dobro lice ima.

iz jednog njegovog intervjua objavljenog na ovoj adresi:

Možete li nam reći zašto je sve više usamljenih ljudi kad su svi uvjeti za ljubav tu: muškarac i žena su ekonomski neovisni, razvodi dozvoljeni, vanbračna djeca također. Pa gdje je tu sad problem?
Mislim da je problem, pogotovo u Japanu, što se čovjek voli definirati putem grupa. Svi oni koji žele biti sami moraju se za to žestoko boriti. Konkretni primjer: prije nekoliko godina malo sam se umorio pa sam otputovao u Europu i Ameriku. I što? Tamo sam doživio nešto posve novo: odjednom sam se osjećao izgubljeno, odvojeno. Jednostavno više nisam mogao proizvoditi u svojoj tvornici i stalno sam se pitao 'Što je svrha takvog postojanja?'. A onda sam shvatio: ako želim pronaći nešto u sebi, moram tražiti vani. Ako želim da me netko voli, moram i ja biti u stanju voljeti drugoga. Ako želim da me razumiju, moram se i ja potruditi. To je preduvjet. Ako želiš tu famoznu stopostotnu ljubav, moraš je nekome i dati.

Zvuči sjajno.
I jest, uvjeren sam da ako čovjek u sebi nosi dobru priču i nađe neku 75-postotnu curu, e onda iz svega toga može nastati nešto stopostotno.

Objavio sweet jane u 18. decembar 2005 0:09:00 | 7 komentara

veliki

22.jul 2003. ja ne radim, on radi. napolju je pakleno.on, to je najkomplikovanija osoba sa kojom sam ikada bila. prvo se samo zezao da sam vestica, posle je djavo odneo salu. i meni je u pocetku to laskalo, red blooded woman i te fore. kao za inat, moje nadculne funkcije su uzimale zamajac u njegovom prisustvu. citala sam misli, predvidjala sta ce se desiti kao od sale, samo sto nisam letela na metli.:-)

tog 22. jula on je, dakle, otisao na posao, a ja ostala da zjalavim po vrelom danu. nije mi padalo na pamet do rucka nos da promolim vanka. a i obecao je da ce da me vodi na rucak. samofotografisala sam se, trckarala gore-dole, dole-gore po stanu, igrala uz mjuzik, oprala sve sto se dalo oprati i ugurati u masinu i naravno zavrsila pred monitorom. world wide web, cekaj me, stizem.

moje tipicno virtuelno kopanje, kada ne jurim za necim konkretnim, pocinje tako sto ukucam jednu rec, ime ili pojam, pa kud me virtuelni puti odvedu. prepustam se. i ne znam zasto, majke mi ne znam zasto, iz cista mira ukucah u pretrazivac: aleksandar veliki, u jednom prozoru, a u drugom alexander the great. i kopajuci stignem do jednog makedonskog sajta na kom je pisalo da je bas na taj dan bas on, veliki, rodjen...

ostala sam bez daha. kunem ti se, nisam imala pojma da je rodjen 22. jula.

a od svih zemaljskih vladara na ovome svetu najvise volim njega - aleksandra makedonskog, petra velikog i marka aurelija.

petra velikog zbog onog prelepog grada na nevi i blizu baltika, koji me je ostavio bez daha. secas se one serije americhanske o njemu? u mladjim danima igrao ga je neki holandez, a kasnije maksimilijan sel. kada sam se penjala i spustala onim ogromnim beeelim stepenicama u ermitazu koji je napravio za ekatarinu, zamisljala sam kako li je bilo biti ona, biti njegova ljubav i hodati tim stepenistem...

marko aurelije, zato sto je bio prvo ostvarenje antickog ideala da filosofi budu vladari. procitaj njegove mudrosti "samom sebi".

i on, mudri i premudri sivooki, aristotelov ucenik koji je poziveo na ovom svetu isti broj godina kao sin bozji. i za te 33 godine osvojio sve i izgubio sve. neki romanticniji autori kazu da je zapravo umro od tuge nakon smrti svog ljubavnika, hefestiona. negde sam jednom nasla stihove koje je posvetio hefestionu. ne mogu sada da ih se setim, ali sustina je da kaze da nakon smrti voljenog vise nista nema smisla... nisam gledala film da ne bih pokvarila svoju predstavu o makedoncu.

ovaj post sam obecala ashen lady jutros, btw.

a tog gorepomenutog dana zvoni mi telefon. pita sta radim. kazem, pa kud puklo da puklo. prvo cuti, a onda se smeje i kaze:- a posle kazes da tripujem gluposti kad ti kazem da si vestica...

Objavio sweet jane u 17. decembar 2005 17:11:00 | 13 komentara

nestajanje, ne nestajanje, ne-stajanje...

gledala sam veceras "malog budu". ponovo.  obnavljam svoje znanje (ili sta je vec to) o bertoluciju.

i gledam kao opcinjena, iako umorna, te pokretne slike, korake od sidarte do bude. od spoznaje da su ljudi smrtni, do spoznaje da ne nestajemo u nista.

nestajemo? ne nestajemo?  smirujuce ili uznemiravajuce?  ovo potonje pitanje za oba prethodna slucaja je.

za neke mi/nam  je kristalno jasno  da ne nestaju.

za njega.

blaise cendrars

zna i ona, cudo od coveka.

ladies and gentleman
blaise cendrars is not dead

     by patti smith

Ladies and gentlemen
Blaise Cendrars is not dead
that rummy you buried in such
grave ceremony was his own enemy
true the right arm gone
Blaise slashed it himself
that little puff box run
run at the mouth
was jack rolling our hero
with a wicked pack of cards
But Blaise a jack dandy himself
noted the error
(all the chips were on puff boxes' side)
and like the great Hammurabi
Blaise cut him down
right hand for that bad hand of poker

He is alive in every marked deck
every poker chip
he has a pair of slick dice
and he'll wheel you straight to hell
and when you dial round the black market
you deal with him
yes it's our man who drops that cigar ash
on the receiving end
yes it's him crooning liquid music
and sonorous tin pan
through every cable line
linking every slob sister swindler
little snakesman two bit gambler
anyone
even slightly illegal and angel
has an ash in their vest pocket
and a kodak of that scoundrel
vainer now one armed crack face
than this mock hardy youth
he drags me in and out
of every photo booth
and praises in bad poetry
the polaroid sixty second snap

A fool hearty documentarian
his choppers have spun the globe
and for want of a straw hat we were trapped
knee deep in the swamps of Panama
we suffered malaria
and as a result
slaughtered 2/3 the mosquito population
of that hot hole
Christ it was a lusty battle
we were sick with laughter
and sick ourselves
runny assed and cunt with clap
hair red with crabs and lice
in our boots we rolled our own smokes
twisted up a few panama reds
and plotted the destruction of that wily insect
we danced to Vulcan our private god of flame
and sacrificed a few of those blood suckers
snapping their heads with our nails
which turned our hero slightly pale

Some years I bragged the beauty of my hands
I cried,
"I have music neath these fingernails"
and true these fists never failed
to spiel whole logs full of
literatures Roman a clef
and now it's come to this
mosquito in fire
mosquito death hiss

Christ then it began again
the old fever and thirst
for raging fire
with torches we ran whole lengths
of those Panama fields
and as the brush caught up
I cried out in my most disgusting French
Blaze on Blaise
and that bastard burnt me with a cigarette

Like a great epic movie
we've reeled the world
why only six months ago
I assisted that cur in the most marvelous
hoax of the gentle midwest
Our wagon rolling in a dry bone state
Blaise posed as Louis Saucer
humble rainmaker prophet in rain boots
but when the clouds cracked
the white rain was liquor
and all of Iowa was soused with tequila
every pour sap that poured to the scene
of the great rain left drenched
to the teeth
and drunk to the teeth

Blaise curled that famous lip
and we laughed and laughed
and caused more mischief since
It was his ticklish fingers
that caused Mick the jagger
to dance like a fish
he shot lightning from the theatres
robbed the actors of their shadows
and backstage mirrors
it was his sassy diseased kiss
that laid miss universe out with the mumps
the recession? our man's been pinballing
with the Jewish jewel thieves
feeding opium into IBM
and sparing no one the bugger
robs school children

The dirty shit still spits poetry
between his clicking spaced teeth
tracing aerial views of Greenland
land of the treacherous iceage
and fanatic hun
gold mine dreams in goat canyon
charting the gold where the moon slaps
then drunk with that special glitter
running lyrics in gold dust inks

 i za njega

arthur cravan, najveci svetski pesnik-bokser, necak ili "necak" oscar wilde-a o njemu, za njega, besmrtnog.

i za nju

jill bioskop- besmrtna

laku noc. vidimo se u republici snova.

Objavio sweet jane u 16. decembar 2005 21:41:00 | 1 komentara

grhhh

ne volim ovu prednovogodisnju euforiju. ne volim pitanje kuda cu za docek. obicno negde cekam i bude mi ok, ali ne planiram, ne brigam oko toga, ne pravim spektakl od toga... cak mi je i manje od "svejedno".

na zalost, cesto se desavalo da budem bolesna za novogodisnje praznike, ono jednom, sto ti ispricah vec, umalo ne odoh bogu na istinu... i bas sam se pitala zasto to i cemu.

prosle godine docekala sam ng sa tadasnjim dragim koji je svetski vazna faca u nauci kojom se bavi. katedra na prestiznom univerzitetu vanka, knjige kod cenjenih izdavaca,medju prijateljima imao i jednog nobelovca, ukucas njegovo ime u pretrazivac, a procesor ti se pregreje, sweet jane mu bila draga :-)... a bavio se izucavanjem ezoterije u mladosti i rece da je negde u ezotericnim spisima svojevremeno nasao da je vreme oko bozica vreme kada demoni posebno vole da se spustaju na zemlju i iskusavaju ljude...

tebi je ovo, maybe, smesno, meni nije(smrt fasizmu-sloboda narodu, misli sta ti je volja). samo osecam kako je pritisak sve veci kako vreme praznika se primice. i znam, preguracu i ove godine, ali je naporno.

pokusavam da iskljucim mozak, da ga ubacim u ler... but, ni to nije garancija nirvane. sedim danas i pricam sa kolegama na poslu, petak popodne, sve kako i dolici, frajdejovski opusteno i ja odjednom pocnem da pricam o situacijama u kojima te neko ko ti nije srcu drag muva, a dobar je i ne znas kako da ga distanciras, o'ladis, a da ga ne uvredis, povredis... i dodjem kuci i u roku od sat vremena me nazovu dve osobe i desi se bas to sto najvise mrzim. grhhhhhhhh. a majke mi, nikada ne flertujem, ne koketiram sa onima koji mi se ne dopadaju, a osetim da se ja njima negde dopadam. zovem garicu da joj se izjadam, a ona urla od smeha. jaka vajda od nje, ccc. zna jako dobro moje fenomenologije prajvetne da se desi ono na sta samo pomislim kada mi je mozak u off-u.

sirota cica ja sam. :(

sta ti radis kada si u neprijatnoj situaciji, a dusa ti je u fazi pamucnoj, pa nemas snage da budes skot?

misteriozni skarabej jana fabre-a

Objavio sweet jane u 16. decembar 2005 16:26:00 | 36 komentara

noc

Burning up each others' love, burning up our lives
Tried all kinds of working out, miracle goodnight
Future full and empty knocking on my door
Ragged limbed and hungry mama
Miracle no more

(Skin tell me) turn it around
(Head tell me) make it alright
(Nobody dancing)

Morning star you're beautiful, yellow dime on high
Spin you round my little room, miracle goodnight
Evening flower all alone, pazanane capeche
Haven't got a death wish, just want a little more


(Skin tell me) turn it around
(Head tell me) make it all right
(Nobody dancing) miracle goodnight
(Breath tell me) turn it around
(Heart tell me) make it all right
(Nobody dancing) it was only make believe

I wish I was a sailor a thousand miles from here
I wished I had a future, anywhere

I love you in the morning sun, I love you in my dreams
I love the sound of making love, the feeling of your skin
The corner of your eyes, I long forevermore
I never want to say goodnight, miracle goodnight

Don't want to know the past, I want to know the real deal
I really don't want to know that
The less we know, the better we feel

Morning star you're beautiful, yellow diamond high
Spinning around my little room, miracle

- miracle goodnight, david bowie-

laku noc. i do vidjenja.

Objavio sweet jane u 16. decembar 2005 0:34:00 | 2 komentara

(ne)znanje

garica, ona najbolja, rece mi juce svoju najnoviju spoznaju: svaki put kada je isla razumom nije valjalo i obrnuto. klimam glavom. ocas posla se pronalazim u tome da je emocija iz raja izasla. jer, pokusavala sam i ja da budem mudra i odmerena, but nije na dobro izaslo. onda se setim aristotela i zlatne sredine, pa pocrvenim i klimnem njemu u znak povladjivanja, jer nije dobro da idem iz jedne krajnosti u drugu. pa, se setim njegovog ucenika, Velikog i pomislim da ga je poslusao, to o zlatnoj sredini, ne bi stigao bas daleko. mada, manje je vise? i sve mi se zavrti u glavi. i kazem sebi da nista, bas nista, ne znam...

i eto doguram do vrhunske spoznaje da znam da nista ne znam. cela stara grcka place od ganuca. a majeutika me strpljivo ceka na kaucu.

mislim, kada si bio dete da li si mislio sta sve ne znas? npr, kada si bio mali mali, pa te pitaju da nacrtas brod da li bi rekao:- jao, pa ne znam ja to, nisam se rodio talentovan, ne umem, ili bi hrabro jurisao bojom po hartiji i crtao jedra, krmu i sve sto jos treba? kako smo se prepustali razumu tako smo sebe sve vise zauzdavali, kocili, sputavali, strashili...

kod moje garice judith na blogu stoje ovi stihovi:

Ko je dovoljno hrabar da veruje
da su mu misli značajne?
da su lepota, vrline i ideali
poželjne?
Samo ludak i dete.
...
Ipak posmatramo sebe,
i mada znamo da je beznadežno:
"Biće bolje"- teši nas Dete.
I reče Ludak: "Ko drugi da pomogne?"
Uništavamo se i stvaramo
poput Boga, radi sebe.

mozda sve znamo. tamo negde na dnu koda. mozda kada bismo bili svesni znanja naprosto bi poludeli ne znajuci sta sve sa tim znanjem... i, mozda je sve tako kristalno jasno, samo ne vidimo. iz ovog i onog razloga.

"kako nam je samo bliska i primerena ona stara prica o sfingi, za koju je receno da je zasela ukraj puta i postavlja zagonetke svakom putniku. ako covek ne bi umeo da odgovori, zivog bi ga progutala. ako je umeo da resi zagonetku, sfinga bi bila unistena. sta je nas zivot nego beskonacan let okrilacenih cinjenica ili dogadjaja! promene nastupaju u velicanstvenoj raznolikosti i sve postavljaju pitanja ljudskom duhu. ljudi koji ne umeju da odgovore nekom visom mudroscu na ove cinjenice ili pitanja vremena, sluze im. cinjenice ih opterecuju, tiranisu i pretvaraju u ljude rutine, ljude prostog smisla, u kojima je doslovna potcinjenost cinjenicama utrnula svaku iskru svetlosti putem koje je covek istinski covek. ali, ako je covek veran svojim boljim instiktima ili osecanjima, i odbija dominaciju cinjenica, te ostaje prisan sa dusom i uocava princip, onda cinjenice gipko i tacno upadaju na svoja mesta; i znaju ko njima gospodari, pa i najopakija od njih ga slavi." (ralf waldo emerson)

jedan properov seminar u prirudi, 1954. g.

The True Knowledge

- Oscar Wilde-

Thou knowest all; I seek in vain
What lands to till or sow with seed -
The land is black with briar and weed,
Nor cares for falling tears or rain.

Thou knowest all; I sit and wait
With blinded eyes and hands that fail,
Till the last lifting of the veil
And the first opening of the gate.

Thou knowest all; I cannot see.
I trust I shall not live in vain,
I know that we shall meet again
In some divine eternity.

sometimes se stvarno osecam kao sofija iz norvezaninove knjige.

a ti? sta ti znas?

Objavio sweet jane u 15. decembar 2005 17:39:00 | 11 komentara

strazbur, fudbal i patuljci

vidi shejma, ne znam ni ko, ni zasto, ni kako igra veceras balun u strazburu. samo registrovah na vestima da je neko nas tamo veceras na megdanu. nogomet me ich ne zanima. sorry. ako ti se to ne dopada zali se na mene medjunarodnom sudu pravde. u strazburu.

a strasbourg je jedan od najlepsih gradova u kojem ja ikad bejah. prvi put sam bila tamo u prolece 2003. bila sam, zapravo, u germaniji. da posetim tadasnju ljubov. kako je doticni menjao raspolozenja kako vetar duva, ja se ubedacila. i mom bedacenju ne bi lako u germanistanskom ledenom raspolozenju. danju svi rade, nocu spavaju,  a po ulicama i izlozima restorana nacickani predstavnici ne trece, nego cetvrte dobi. nigde ne videh starije, brojnije i sarenije sedokose. i setam se ja tako u tom horor sf okruzenju, u neko doba pocne i kisa da pada. od sitne kise sklonih u park za sitnu decu. konacno neko mladji. deca i njihove mame. u parku sve sto mozes da zamislis za kerefeke u pesku. ja sedim na klupi ispod magnolije sa blagim osecajem ako samo jedan listak uberem da ce me neko likvidirati automatskom puskom sa prigusivacem. citam knjigu, pa je odlozim i pitam samu sebe sta mi je cudno. i shvatih: park pun dece, a ni jedno dete se ne smeje naglas, ne cici, ne vristi... i sacekam ga ispred office-a. on vec zaboravio da smo se svadjkali, pa se cudom cudi zasto sam nesrecna kafina. i kazem mu:- kakav je ovo grad u kome zivis? ako na putu do stana sretnemo ijdeno bice koje se smeje ja vodim na veceru, ako ne, ti vodis... on umire od smeha. misli da tripujem.

za cca dva sata me je vozio na vrlo francusku veceru. velika tabla: strasbourg! i svetla. sve vrvi od veselih, sarenih, nasmejanih ljudi. prvo na ulazu u grad, na pumpi veseli arapin promalja glavu kroz moj otvoreni prozor i umire od smeha dok pokazuje prstom na plisane zivotinjke na zadnjem sedistu naseg auta. ja cicim od srece. vicem na srpskom da me ceo svet razume da volim francuze. a u gradu tek surprise. radni dan, dok oni sa druge strane granice vec se spremaju za dremku, ovde loodiloh masina, zurka tek pocinje, zongleri i gutaci vatre svuda po centru, vesele cipkane zavese u prozorima alzaskog muzeja se smeju, na trgu iza prelepe katedrale posvecene njoj presvetoj, kafici, restorani, ljudi sede u gomili, a ne samo  u parovima, gestikuliraju, govore glasno, drze podignute noge na stolicama,piju rujna vina francuska, salata je predjelo, sirevi zanosno smrde... i svi se smeju, heeeej!

(fotka capljena odavde:http://culinotests.fr/news/116.shtml)

nije ni cudo da tamo, po alzasu, deluje front za oslobadjanje vrtnih patuljaka. kidnaperskom tehnikom oslobadjaju patuljke iz vrtova bezdusnih vlasnika i organizuju proteste za njihova prava naokolo. vidi o tome ovde ako francuski razgovaras kao plavi zec. Fronta je ponovno došla na naslovne stranice 1998., kad je ispod mosta u Brieyu u istočnoj Francuskoj pronađeno 11 obješenih vrtnih patuljaka koji su ?počinili samoubojstvo?. Nedaleko je pronađeno pismo u kojemu je stajalo: ?Kada budete čitali ove riječi, više nećemo biti dijelom vašeg sebičnog svijeta u kojemu služimo samo kao ukras?. (izvor: www.iskon.net)

aj, strazbur...

idi da vidis. mnogo ubav grad, majke mi.

Objavio sweet jane u 14. decembar 2005 22:04:00 | 6 komentara

p.s. proljece 13. u decembru i heroj iz mladosti u 39.

ona moja naj naj garica iz prethodnog posta i ja sedimo krajem leta, ovog, u njenoj kuci. otvoreni sirom prozori, vaze pune cveca sarenog i miomirisnog, njeno kuce milo spije pored nasih nogu, a mi pijuckamo nesto, ne secam se sta i fulozofiramo sve u 16. i pita me ona sta bih volela da slusam od mjuzuk. i ja se mislim, mislim, mislim...

-ravno do dna! - smislim se ja. a milion godina to nisam slusala. sigurno.

i od fulozofiranje ni bilo nish. pevale smo sve se ori. sve reci jos uvek znamo napamet.

ja se setih teksta iz "vreme-na" sergeja trifunovica kako je jednom ili mozda proslog bozica bas, sa nekim prijateljima iz pariza otisao dzoniju u posetu.kucnu. sasvim holandsku.

pa, vidis ovaj datum danasnji? setih se pesme...

proljece je cak i u decembru
trinaestog
ili bilo kog drugog
proljece stoji iza barikade
s podignutom rukom
zar sumnjas u svoju djecu
mislis da ne pamte
kazi
da li te pitaju za put prema nebu
cijena je sigurno visoka
kazi
da li te pitaju s bijesom u sebi
ne tajeci nista
ne htijuci mnogo osim zivota
o cemu razmislja obrisano lice
izmedju dva osmijeha
i nakanom tamnijom od noci
o cemu razmislja dok zuri u tvoju zenu
stvorenje niotkuda
mozda te provocira

Objavio sweet jane u 13. decembar 2005 18:04:00 | 10 komentara

treba mi relax!!!

pre mesec dana moja najbolja garica se razvela. danas me nazove njen bivsi muz (sa kojim se, of course, znam hiljadu godina) i predstavi se covek uredno i ja nikako da skapiram sa kime pricam. elem, nekada sam imala slonovsko pamcenje i pamtila sve i svasta, onda mi jednog dana to dojadilo i resih da sve sto me se ne dotice ili ne treba da dotice zaboravim. i bi tako. neverovatno, ali radi. npr: ne desi se happy end i ja patim koliko sam ziva, rekao bi covek rastajem se sa dusom,ali posle izvesnog vremena ja se vise osobi doticnoj ni imena, niti lika i dela ne s-e-c-a-m! mislimm, mala sweet jane je fenomen. nakon jedno dva meseca od raskida sa izvesnim tarzanom pita mene, krajnje obazrivo i saosecajno, dete moje garice:- da li si se, mozda, skoro cula sa tarzanom,tetka sweet jane?

i ja pitam i gledam belo:- kojim tarzanom?

dete me gleda i ne veruje svojim usima. krene da mi objasnjava ko je tarzan boy, but, ne upalih ni iz druge, tek kasnije. "kad bi malo, malo samo malo/ kad bi malo, malo mozak stao...".obojeni program mi ceo sa svim postavama koje su do danas 13. decembra 2005. u 16:05 izmenili, zavideo do krajnjih granica. gabi novak inspirisana mnome, zapravo, peva:- pamtim samo srecne dane...

i tako blah blah, umorna sam ti i danas. dusa mi spava, a imam jos brdo obaveza u ovom danu. idem pod tush, pa dalje.

be good i cuvaj mi blog.

ovo je jedan tipican decembarski dan na nekakvoj australijskoj plazi. e, tu bih, npr. volela da sam sada.

Objavio sweet jane u 13. decembar 2005 16:10:00 | 5 komentara

umorna

umorna kao pseto. umorna,belu macku ne vidim. i ne znam kako jos sve nisam umorna.tj. jesam. tj. crkoh. bre. sad stigoh at home, a otisla u osam. a bila sam vozeno lice. u povratku sam priljubila nos uz staklo i gledala u noc. kao ono dete iz spota "children" roberta milesa. ne misleci ni na sta. inace, tu stvar je miles uradio inspirisan ratnim fotografijama svog oca koje je ovaj nacinio negde na ovim prostorima. fotografijama dece.

idem da spavam.kao be-be.pa, pa...

Objavio sweet jane u 12. decembar 2005 19:38:00 | 6 komentara

cekajuci godoa

naravoucenije: posle glavobolje ne idi medju ljude! ista stvar kao sa betonskim tablama. polupaces auto, a mozda i ljude. auto nisam, iako su se u povratku stakla jedva odledila.

dakle, ubedacih se da sve zvoni sinoc. nakon sto sam cila bila vesela u jednoj vremenskoj tacki samo propadoh kroz rupu. "dobrodosla, alisa!", rekose u glas beli zec, mis i ludi sesirdzija. toliko sam jos bila  pribrana da im samo napomenem da nisam alisa, nego sweet jane. prezrivo odmahnuse rukom, kao da je to neki vojni pokret, pa uradise ga kao pod konac, u isti tren svo troje. sve od tada je bio tren, ali od onih najduze vrste, sezona jesen/zima 2005. o, yeah, nobelovche jedini, naravno, da cemo lako pregurati vecnost, ako nam se posreci sa trenucima.

u ovom mistu vise necu da izlazim. posecivacu sve kulturne manifestacije koje me se dojme, ali vecernji izlasci jok. basta! nemam snage za to. niko se ne smeje, niko se ne ljubi, ne gleda u oci, ne osmehuje od uva do uva... a i kad rade, rade to nekako plasticno. kod zane polakov videh dobru opservaciju jovana cekica o novoustrojenim ljudskim odnosima ovde i sada. tuzno sve to nekako. i svakako. meni bar.

Odnesi me

ja cekao sam neki novi dan
i cekao sam neku toplu noc
cekao sam prolece da me odnese

i cekao sam da sa neba padnes ti
i bas na tome mestu budem ja
cekao sam ko zna shta da me odnese

odnesi me
ponesi me
povedi me


tek neko tamo cuo je moj glas
i ulice su zasjale na cas
i predamnom si stvorila se ti
da me povedes
svecano je bilo tako sve
ulice su sad vec blistale
i kao da su rekle
'zasto ne?
sad me povedi..."

odnesi me
ponesi me
povedi me


ja cekao sam neki novi dan
cekao sam neku toplu noc
i chekao sam prolece da me odnese

i cekao sam da sa neba padnes ti
i bas na tome mestu budem ja
cekao sam ko zna sta da me odnese

ceo zivot cekam na tebe
sedim sam i gledam u sebe
mislim sad
pitam se gde si ti...

- vladimix divljan-

Objavio sweet jane u 11. decembar 2005 14:29:00 | 13 komentara

glavobolja

bol koji izgleda kao da se neki sasvim otet kontroli ringispil vrti u mojoj glavi. i na njemu svi odeveni drecavo da drecavije ne moze biti. s vremena na vreme kretanje ludog ringispila se uspori, a onda opet ludacki zavrti.idem da se pokrijem preko glave. kako se zove onaj stitnik za oci, za spavanje? zasto to ovde niko ne proizvodi? kad vec ne proizvodi zasto ne uvozi?

zasto? :-) 

Objavio sweet jane u 10. decembar 2005 14:24:00 | 7 komentara

j.k. und f.k.

u istom danu kada mi je neko ostavio poruku na blogu da oseti neku ljubomoru, ali onu zdravu bez crva, kada cita moje postove, ja citam necije price i osetim/pomislim to isto.

i to me obuzme. sednem za ovu spravu iz koje ti se javljam smanjena kao alisa i vidim lepo da ne mogu da pisem. odem i da spavam. i onda konacno mudro zakljucim da se pisati ne mora, osim ako ne moras. a ako moras, onda cuti i pisi, brate. (to ja sebi, iako sam pre sebi sestra, nego brat.) 

a moj poznanik, spisatelj mladjani, napisao citav denjak prica o j.k. fantasticnih! fantasticnih i u ovom i u onom smislu. ako mi bude dozvolio zakiticu blog nekom od njih, pa me ti pljuni ako lazem to sto kazem o njima.

s.z. da li smem?

j.k. aka f.k. kada je imao 4 godine

f.k. 1936.

kljucevi k

f.k. frida kalo, franc kafka. dva najveca simbola jednog veka imaju istovetne inicijale, bol, mozda cak i polozaj u svetu. kafka sebe vidi kao zivotinju zaustavljenu nad ambisom cije se zadnje noge jos uvek oslanjaju na ocinsku tradiciju,a prednje noge grebu po vazduhu, nadomak druge obale. frida kalo, izmucena, obesena naglavacke, ubogaljena, iseckana na komadice, u neprestanim metamorfozama pod uticajem bolesti i umetnosti, mogla je da kaze zajedno sa svojim jevrejskim bratom iz praga: "verovatno ima mnogo nade, ali ne za nas."prag, "majcica", ima kandze i paukovu mrezu, pise kafka. sjudad meksiko takodje. rec je o gradovima koji nas ne pustaju. kafkina kalo, francova frida: junakinja "zamka", kafkina frida predstavlja istovremeno put spasenja i agoniju romanticne ljubavi. za oboje, za k. iz praga i k. iz sjudad meksika, niche je napisao: "ko god je stvorio novi raj, neophodnu snagu za to pronasao je samo u sopstvenom paklu."

karlos fuentes, 1995.

Objavio sweet jane u 9. decembar 2005 20:17:00 | 5 komentara

buba na vratima. percepcije

na danasnji dan rodjen je jim morrison, a ubijen john lennon.

nekako sam uvek vise volela stones-e. beatles-i su mi bili meksi, njanjaviji, sa one strane ulice koja nije moja... ali,on mi je uvek bio nesto drugo. i strahovito sam se divila njegovoj emociji za tu kosooku zenu zbog koje su mu mnogi prigovarali i zbog koje je bio spreman da se zameri celom svetu ako treba. na jednom od postova okacih onu cuvenu fotografiju annie leibowitz snimljenu par sati pre nego sto je ubica ispalio hitac. ona je u crnom, zakopcana do grla i kosa je je rasuta po podu, a on nag lezi pored nje,sa jednom nogom prebacenog preko njenog tela, sa prstima u njenoj kosi, a drugom rukom oko njene glave i ljubi joj lice. i onda mrak.zauvek. ta fotografija je za mene jedna od najromanticnijih. ever. pokusavala sam da nagovorim neke muskarce koje sam volela da se tako fotografisemo. i svaki je imao onaj klishe od izgovora da musko telo nije lepo kao zensko. pa, da je,kao, bolje obrnuta varijanta. muskarci...

a njemu, lizard kingu, isla sam na grob. sa crvenom ruzom kupljenom od nasmejanog senegalskog studenta na ulici. na stanici "staljingrad" izasla sam iz metroa, kada se okrenuh  "albert camus" mi je slao poljubac u vazduhu. a onda sam posla k njemu. prilaz groblju izgleda kao da niko drugi sem njega nije tamo sahranjen. a znas cije sve kosti pocivaju tamo... kao i elvisove, i njegove i pesme i fotografije pri kraju vise volim nego one kada je bio lep i jak. i setim se one elvisove: "mora da sam bio lud/ nisam znao sta imam/ dok nisam sve izgubio..."

What are you doing here?
What do you want?
Is it music?
We can play music.
But you want more.
You want something & someone new.
Am I right?
Of course I am.
You want ecstasy
Desire & dreams.
Things not exactly what they seem.
I lead you this way, he pulls that way.
I'm not singing to an imaginary girl.
I'm talking to you, my self.
Let's recreate the world.
The palace of conception is burning.

Look. See it burn.
Bask in the warm hot coals.

You're too young to be old
You don't need to be told
You want to see things as they are.
You know exactly what I do
Everything

***

I am a guide to the Labyrinth

Monarch of the protean towers
on this cool stone patio
above the iron mist
sunk in its own waste
breathing its own breath

 - jim morrison-

Objavio sweet jane u 8. decembar 2005 16:09:00 | 18 komentara

kisni sedmi decembar

The Ice Man's mule is parked
Outside the bar
Where a man with missing fingers
Plays a strange guitar
And the German dwarf
Dances with the butcher's son
And a little rain never hurt no one
And a little rain never hurt no one

They're dancing on the roof
And the ceiling's coming down
I sleep with my shovel and my leather gloves
A little trouble makes it worth the going
And a little rain never hurt no one

The world is round
And so I'll go around
You must risk something that matters
My hands are strong
I'll take any man here
If it's worth the going
It's worth the ride

She was 15 years old
And never seen the ocean
She climbed into a van
With a vagabond
And the last thing she said
Was, "I love you mom."

And a little rain
Never hurt no one
And a little rain
Never hurt no one

Objavio sweet jane u 7. decembar 2005 18:10:00 | 7 komentara

kad krenem ka...

vremenom sam napredovala u igri/vestini distanciranja od sopstvene sad i ovde situacije. izdvojim se iz sebe i posmatram, pratim sta se desava. kao da gledam film, a pri tom mi ni jedan lik nije ni rod ni pomoz bog.kao. toliko sam nepristrasna. desava se da za glavni zenski lik (sweet jane) kazem, dok sedim udobno zavaljena medju jastucice i grickam bademe:- hej, bre, curo, pretera ga...

to bas nije islo kao po loju.  ali, napredovah. i kako sam postajala sve bolja u posmatranju svog lika i dela odmaknuta od sopstvene malenksoti, tako sam postojala bolja i u posmatranju drugih.naucih i njih da posmatram izdvojeno u odnosu na mene. cini mi se.

ali, i tu postoji caka. bitno je ne zeleti, ne upinjati se, da posmatras precizno i tacno. treba da se oslonis na osecaj. na trenutak pre zahuktavanja one teske peci u mozgu.

nesto kao vreme neposredno pre/posle budjenja. kada se jos ne secas nicega, sebe ponajmanje.a znas sve. kako? nekako!

"tamo gde postoji dvojnost, tamo vidimo drugog, tamo mirisemo drugog; tamo osecamo miris drugog... ali, tamo gde je sve postalo samo nase vlasnistvo, gde i koga cemo videti? gde i koga cemo tada omirisati? gde i koga cemo tada okusiti?" (upanishade)

a sad sam tu. prilepljena na autoputu uz sebe, bez rastojanja od minimum 9 sekundi. prijatelj,jedan luckasti stari slikar, me je nazvao i pustio petera gabriela.nista nije rekao osim:- gospodjice, pada kisa i siv je dan, pa sam pozeleo da vas oraspolozim. slusajte...

i pusti mjuzik. a posle klik. prekide vezu kad je i gabriel zavrsio.

prijatelji komuniciraju i bez reci nije nikakva tajna.

a nebo danasnje je bilo poligon svega. i belih, pufnastih oblaka,i sivih, tmurnih , i sunca, i kise, i duge... onda vetar kome, bruka jedna, ne znam ni ime ni prezime. grof  laslo almosi je, za razliku od mene, znao sve o vetrovima. uzecu herodotovu istoriju pred spavanje. mislim da tamo ima svasta o pustinjskim vetrovima.

zelim ti lep ostatak dana. ja bih da podjem sada kroz ova vrata.

inspirisan delom magicnog edward james-a njegov prijatelj plutarco napravio mu je homage u svom sopstvenom domu.

sledi me:

http://www.mexconnect.com/mex_/travel/mkernan/onemansfantasy.html

Objavio sweet jane u 6. decembar 2005 16:38:00 | 15 komentara

laku noc i do vidjenja...

zurka je gotova. glista i ostali pachici mali skupljaju prazne soljice caja i opuske. postelja meka zove i ceka. mislim da mi samo fali on. ja jane, on tarzan.

i dok sam ja, pre zurke, bedacila na ljubovne i strahotne teme, moja garica j. je objavila ovu pesmu marianne williamson. pesma me je bas ostavila bez teksta. jedva sam disala dok sam je obrtala, okretala po svesti. mislim da je skroz u pravu ta cica marianne.

lekcija br. 10

******

Objavio sweet jane u 5. decembar 2005 23:56:00 | 6 komentara

mad tea party

posto mi je ovo 100. post,resih da mu ga dam malo po optimizmu (u odnosu na prethodni mi posni post). dakle, dame i gospodo, devojcice i decaci, na zurci povodom mog stotog posta (povodom stotog rodjendana, podsecam senilne, je bila pre cetiri dana) samo za vas svira, peva, skache: mister hugh cornwell!!!!

(besna glista, moja ucenica mala, drzi tablu sa natpisom "aplauz". vi u publici poslusno aplaudirate i ne zezate se sa zivotom, a grupica razularenih, nepromisljenih i nadasve nepotpisanih anarho-izgrednika zvizhdi i gadja slavljenicu, sweet jane, cime stigne.)

HUGH CORNWELL
Land Of A Thousand Kisses

When I'm asked how the world is treating me
I say I get tired on the wheel
In the land of a thousand kisses
I get dizzy with the mood swings that you feel

When I'm asked if I know of a way out of here
When everyday sees a change of heart
In the land of a thousand kisses
I get hungry like I did at the start

So take my hand if you're ready
For a journey to the coast of light
In the land of a thousand kisses
If you're ready we could stay all night
When I'm asked if I have dreams unfulfilled
I say I don't understand dreams at all
In the land of a thousand kisses
I can drift to the waterfall

So take my hand if you're ready
For a journey to the coast of light
In the land of a thousand kisses
If you're ready we can stay all night

As we lay in our fear to communicate
You say I should ask you once again
In the land of a thousand kisses
There's no questions and no answers and no pain

za fajront hugh, krajnje dvosmisleno und provokativno, svira  stari hit the stranglers "la folie".

Zelda Fitzgerald, A Mad Tea Party

da, crtez je uradila zelda fitzgerald, zena, muza i propast f.scotta fitzgeralda, onog macana koji je napisao "the great gatsby" jednog, od po meni, najzanimljivijih ikad napisanih romana.

Objavio sweet jane u 5. decembar 2005 22:17:00 | 18 komentara

words

hej, sweet jane, ne siri defetizam medju ljude...

Objavio sweet jane u 5. decembar 2005 17:47:00 | 43 komentara

zute trube i plave orgulje

rodjen je sto godina pre mene. na dasnji dan. u moskvi. u jednoj egzoticnoj porodici povratnika iz sibira, njegov otac je bio proizvodjac caja, jedna njegova baba bila je azijatska princeza. pa, nije ni cudo sto je ispao tako cudesan. on. vasilij kandinski.

u srednjoj skoli, ja srecnica, imala sam profesore koji su bili zanesenjaci i zaljubljenici u svoje predmete. i secam se shushumigastog slikara, bivseg stancicevog djaka (miljenka stancica, inace oca pika ivana stancica bubnjara i takodje, slikara) koji mi je predavao likovno i dan kada nam je pustao slajdove apstrakcije. i price kako je kandinski jednog zimskog dana u petrovgradu otkrio apsolutnu apstrakciju. mislim da sam se tog dana zarazila i postala modern art lover. dakle, sav promrzao i umoran vratio se kandinski u svoj stan. u tamnom hodniku ugledao je svetlosnu mrlju koja je dolazila iz njegove dnevne sobe. zackiljio je i kao omadjijan posmatrao. tek kasnije se slika izostrila. svetlost je kroz prozor padala na njegovo jos nedovrseno platno. koje je uz to stajalo naopako, naglavacke okrenuto na stolici.shvatio je da treba da slika ono sto oseca i ono sto promislja dok gleda stvari, a ne da ih "fotografise", jer to ionako fotografski aparat radi tacnije...  njegove slike iz tog perioda neko je nazvao "utisci iz unutrasnje prirode".

a bio je chudesno dete. svirao je chelo i klavir. kada bi odsvirao ton video bi boju. ili liniju. kada bi video sliku cuo bi ton. ne bilo koji ton, ne bilo koju boju. sasvim odredjenu. dar sinestezije. za uzvrat patio se sa nekim drugim sposobnostima koje obicnim smrtnicima idu sasvim od ruke.

"Tako, postao sam nesposoban da ucim napamet brojeve, imena, pa cak i pesme. Tablica mnozenja mi je zadavala nepremostive teskoce, koje jos nisam savladao i koje su dovodile do ocajanja moje ucitelje. Morao sam da prizivam upomoc vizuelno pamcenje, i uspeo sam na zvanicnom ispitu iz matematike, gde je trebalo da navedem celu jednu stranicu brojeva, samo zato što sam u ispitnom uzbudjenju vidio u sebi celu tu stranicu." (Kandinski)

ovaj nadareni chelista i pijanista odlucuje da studira pravo i ekonomiju. i imace uspesnu univerzitetsku karijeru doktora pravnih nauka. koju ce  tek tako odbaciti u jednom danu. zbog jedne slike nad kojom je stajao opcinjen. (vidi post o slovu "sh", chagall o opcinjenosti)

"Najednom, prvi put u zivotu, ja sam zaista video jednu sliku. U katalogu sam procitao da se radi o vodenici. Medjutim, ja nisam uspevao da je prepoznam i to me je zabrinulo."

slika je bila kloda monea. na izlozbi u moskvi 1896. imao je, dakle, trideset godina.  i uspesnu karijeru u necemu vrlo racionalnom. odlazi u minhen. te godine nije polozio prijemni ispit na akademiji lepih umetnosti, ali ga to nije obeshrabrilo. primljen je sledece godine. jos jedna potvrda teze da treba dobro samo osluskivati sebe, prepoznati se i cista srca verovati u to, taman se ceo svet prevrnuo.

sve ostalo u vezi kandinskog je istorija.

inace, bio je sledbenik jos jednog sa "sh" liste. rudolpha stainera. gledao je na umetnost kao na religiju. dao je doprinos teoriji boja. video ih je  na lestvici od zute do plave. od apsolutno tople - zute do apsolutne hladne - plave.

" Zuta je tipicna zemaljska boja, ona se siri, prelazi granice, agresivna je, aktivna, poletna… Plava se povlaci, ostaje u postavljenim granicama, stidljiva je i pasivna. Zuta je cvrsta i ostra, plava je meka i popustljiva. Zuta je ostra za culo ukusa, dok plava ima ukus svezih smokava. Trube su zute, orgulje plave.
Posto se zelena dobija mesanjem suprotstavljene zute i plave, ona odaje utisak savrsene ravnoteze i harmonije, pasivna je i samodovoljna." (Kandinski)

"umetnicko delo se sastoji iz dva elementa: unutrasnjeg i spoljasnjeg. unutrasnji je emocija u dusi umetnika; ova emocija ima sposobnost da izazove slicne emocije u posmatracu. te dve emocije ce biti slicne i ekvivalentne prema stepenu uspesnosti umetnickog dela. u tom pogledu se slika ne razlikuje od pesme: svaka od njih je saopstavanje...

unutrasnji element, to jest , emocija, mora da postoji, inace je umetnicko delo prevara. unutrasnji element odredjuje oblik umetnickog dela." (kandinski)

mag.

a cime se ti opcinjen?

i... kada pogledas duboko, najdublje, u sebe sta vidis? zbog cega si poslan na ovaj svet? koja je tvoja misija?

ps oh, mati mila, kako je samo lep mesec veceras... nemoj da propustis da ga vidis.

Objavio sweet jane u 4. decembar 2005 14:09:00 | 13 komentara

vetar u kosi

iz ne znam kog razloga dobar deo dana bila sam u tripu da je nedelja. i kad sam skapirala da je subota i da imam joste jedan ceo dan na raspolaganju do omrazenog mi ponedeljka, mojoj sreci ne bi kraja.jupiiiiiiiiiii!

inace sam se vozikala okolo prepodne, pustala u kolima stare albume sade adu, pevala joj prateci vokal,sa sobom se detaljno ispricala o svemu sto me tisti i vratila kuci.

sad mi je pala na pamet ona stvar od the cars "drive"... i jedan moj poznanik kojeg vise nema. videla sam ga jedno 5-6 puta u zivotu. svaki put je malo pricao, a puno cutao. znala sam da je nekakav businessman. kako ponekad i ja skliznem na klisko tle klisea, pomislih da je jedan od onih. ovdasnjih. par puta smo zajedno isli na put. poslovni. nas nekoliko. i kupi on nov automobil tog leta. cabriolet verzija nekog forda. on vozi i standardno cuti. u neko doba ja se nakasljem i pitam, tek da nesto kazem:- a koju brzinu moze maximalno da razvije? mislim, auto.

samo je dao gas. kada smo stigli na odrediste drugar koji je sedeo pozadi prosiktao je kroz zube:- zar nisi mogla neko lakse pitanje da mu postavis?

u povratku sam drzala jezik za zube jer sam znala da ce mi oni otpozadi otkinuti glavu ako opet nesto u vezi automobila pripupitam. kulirala sam. cak nisam trazila ni mjuzik da ukljuci. gledala sam kroz prozor kao ono dete u spotu roberta milesa. 

sledeci put smo isli sa dva automobila. nas petoro. svi potrcali u onaj drugi automobil, potrcala bih i ja, ali on me zaustavi, kucnu po ramenu i rece:- zar po ovako lepom danu ne bi vise volela da se vozis u kabrioletu? spusticu krov.

vec sam sebe videla kao isadoru duncan, sa salom od svile obmotanim oko vrata i oko tocka, ali kad se pribrah da ni  nemam sal udjoh,  kao lezerno, u cabrio. vozi misko!

i tu iznenadjenje. ne, nije pricao. radi se o  mjuzik. klasicna muzika. celim putem.ja bez daha. vetar u kosi je zaista jedan od mocnijih osecaja. narocito uz vivaldija. kada smo stigli na odrediste rekoh mu kroz smeh kako sam bila curka i ocekivala nesto sasvim drugo da slusa. nasmesio se i rekao da nakon puno godina opet zivi sa sinom koji svira violinu i koji ga je snabdeo muzikom, a on zeli da ga sto bolje upozna, pa zeli da upozna i muziku koju decak voli... u povratku je samo on pricao. ja sam cutala. ispricao mi je svoju storiju, da je kao decak ostao bez oba roditelja, da je sve sto je u zivotu stekao, stekao sam i teskom mukom, da ima propao brak iza sebe, dvojicu sinova, jedan od njih je narkoman, ali da silno zeli da im se ponovo priblizi, sada kada njih trojica zive ponovo zajedno, da im nadoknadi propusteno...

mesec dana kasnije stojim na terasi negde na fruskoj gori, gledam tragove avionske po nebu, tih je dan... i onda mi zazvoni telefon. javili su mi da mu je sutra sahrana. srce.

pakujem se, odlazim kuci, usput dogovaram sa drugom o cvecu, telegramu saucesca... drug mi kaze:- nemamo kome da posaljemo telegram.

pitam kako nemamo kome. kaze: u njegovom stanu vise nema nikoga, zvao sam firmu, neka zena mi je rekla:- jedino nama radnicima u firmi da posaljete...

isadora duncan

• Dance is the movement of the universe concentrated in an individual.

• I have discovered the dance. I have discovered the art which has been lost for two thousand years.

• If I could tell you what it meant, there would be no point in dancing it,

• The dancer's body is simply the luminous manifestation of the soul.

• Art is not necessary at all. All that is necessary to make this world a better place to live in is to love -- to love as Christ loved, as Buddha loved.

(isidora duncan quotes)

***

who's gonna tell you when
it's too late
who's gonna tell you things
aren't so great
you can't go on
thinking nothing's wrong
who's gonna drive you home tonight

who's gonna pick you up
when you fall
who's gonna hang it up
when you call
who's gonna pay attention
to your dreams
who's gonna plug their ears
when you scream

you can't go on
thinking nothing's wrong
who's gonna drive you home tonight

who's gonna hold you down
when you shake
who's gonna come around
when you break

- the cars, drive-

Objavio sweet jane u 3. decembar 2005 17:29:00 | 8 komentara

na slovo, na slovo, recimo

shanghai

pariz istoka. biser orijenta.kraljica istoka. etc. etc. lucki grad. a to volim. u  filmu orsona wellesa prvi put ga nanjushih. a ima i drugih filmova o shangaju, npr onaj iz 1932. sa famoznom marlene dietrich, "shanghai express". i znash li ti da u shangaju postoji rezervat pandi, jedan od najvecih na svetu celom? tamo radi jedan lik iz beograda. aha. a i skroz slatko zvuci: "shangai baby".

Orson Welles and Rita Hayworth star in The Lady from Shanghai (1948).

shhhhhhhhhhh

When I look at my china girl
I stumble into town just like a sacred cow
Visions of swastikas in my head
Plans for everyone
It’s in the white of my eyes

My little china girl
You shouldn’t mess with me
I’ll ruin everything you are
I’ll give you television
I’ll give you eyes of blue
I’ll give you men who want to rule the world

And when I get excited
My little china girl says
Oh baby just you shut your mouth
She says ... shhhhhhhhhhhh

shopen - frederic chopin

jedina njegova poznata fotografija. kada je vec bio u poodmakloj bolesti. jedan od mojih omiljenih kompozitora 4ever. secas se kako je u "pijanisti" romana polanskog adrien brody ostavio bez daha i thomasa kretschmanna sa njegovom muzikom? topi led u srcima.

shagal - chagall marc

"u ovom demoralizovanom svetu sve se moze promeniti osim srca, covekove ljubavi koja tezi da upozna ono bozansko. slikarstvo, kao i sva poezija, deo je tog bozanskog. kakva beda ne je okruzivala u mladosti, kakve nevolje je imao moj otac sa nama devetoro dece. a ipak je uvek bio pun ljubavi i na svoj nacin pesnik. preko njega sam prvi put osetio da na zemlji postoji poezija. posle toga sam je osecao nocu, kada sam gledao mracno nebo. tada sam shvatio da postoji jos jedan svet. to mi je izazvalo suze, toliko me je tronulo." (chagall)

i njegove slike bih volela da vidim na zidovima. makar ne svojim. samo da mogu da ih gledam. kad pomislim na njega prvo mi kroz glavu prodje: kakav mag, kakva mashta!

steiner rudolph

antrpozof. rodjen u ovim krajevima. panonskim. opchinjen geteom. smatraju ga aristotelovom reinkarnacijom. oni sto ga shtuju i znaju. ezotericar. teozof. mnogima se digne kosa na glavi kada cuju za njega. oni strashljivi.buuuuuh! kada ih cujem vrishtim od smeha. nevaljala. slucajno ili ne, ali, eto imam nekoliko prijatelja/poznanika koji su antropozofi i bili su u geteanumu u dornahu. na izvoristu.

shmizla

osmogodisnja kerka moje koleginice pre neki dan je pita:- a kad ce da nam dodje ona mala shmizla?

prim. prevodioca: "mala shmizla" sam ja. sweet jane. a varijacije na temu "shmizla" su:

shushumiga

shmudla

shizika

shumshur etc. etc.

i svashta nesshto josh na   slovo "sh" ima. yeap.

ps ako te zanima, rudolf stajner je zaceo alternativni sistem obrazovanja, waldrofske skole. waldrofske skolu prosli su npr.:michael ende, r.w. fassbinder, nastassia kinski i dr., a svoju decu su upisali u ove skole: tom waits, lenny kravitz, liv ulllmann, ingmar bergman, paul newman, misha barashnjikov, harrison ford, max frisch, sam shepard, george lucas... ovo kod  nas ne postoji, posto ovde ljudi vec stolecima imaju frku od onoga sto nece da upoznaju.

http://waldorfanswers.com/WaldorfComments.htm

Objavio sweet jane u 2. decembar 2005 15:50:00 | 6 komentara

Happy (Red) Birthday To Me

tamo gde ja zivim u ovo doba godine ne mogu da se kupe lale. ja ih obozavam. crvene posebno.(da se slazu uz boju moje kose) a da ih ima kupila bih citave naramke, tuceta sto, da ih bude puna kuca. i oko. za ovaj moj 39.redni broj.  

i  reci: hope, faith, courage, and strength. poziv da budes donator onima kojima treba tvoja pomoc. "ruka koja daje, uvek je iznad one koja prima..."

onda slika koju bih volela da imam u sobi kakvu bih volela: ogromna, svetla, bela spavaca soba, u njoj samo onaj japanski krevet i ova slika na zidu iznad kreveta. kazimir malevich.

Malevich-Red-Square-1915.

i crveno vino za ziveli. npr sa imanja porodice coppola...

ps. malo mi je, ipak, frka od godina. ali, neko mi je poslao poruku da za prave "devojcice" sad tek pocinje zhurka.

i evo sta mi je jedna garica napisala iz sirokog sveta: mislim da cu ja najbolje da se provedem za tvoj rodjendan..koncert Depeche Mode..iako ga ja gledam poklanjam ga tebi:).

fala vam svima. ljubac.

Objavio sweet jane u 1. decembar 2005 16:15:00 | 11 komentara