o gledanju
chris nicholls
dok (i) april kisne bezis u san. u snu bi (samo da nije podsvesti) mogla da ne mislis. o onima koje, kako stoje stvari, polako gubis. oh lordy, trouble so hard. i trudis se da odvratis misli. but, svi putevi vode u rim.
mislila si da pises o saramagovom "ogledu o lucidnosti". a mozes samo o gledanju. o tome kako ne vidis nista. nesto kao blindness... ili kao smrt i njeni hirovi...
a htela si da kazes da bi "ogled o lucidnosti" portugalca da imas money 4 nothing stampala u onoliko primeraka koliko ima punoletnih stanovnika ove zemlje. da vide da se nista pod kapom nebeskom ne bi promenilo na gore ako bismo 6. maja izasli i svi ubalicili bele liste. svet ne bi stao. ni pcele ne izlaze na izboru, nemaju vladu i parlament, a znaju za organizaciju...
i htela si da pises o tome kako je dobro to sto su uradili maja pelevic i milan markovic..
ali, gledas tv, a na ekranu cas hitro, cas sporo promicu slike i vidis kako rodney bingenheimer baca prah svoje majke u more. neki decaci sa broda gledaju ga u cudu, gledaju ga kao da je lud i pitaju ga sta to baca...
dusa je slobodna. posle se mozda samo kao kroz gustu gustu maglu secamo jednih drugih, mesta, situacija...
ne iskljucujes vise telefon nocu. i strepis od njegovog zvona. htela bi da si jos dugo dugo necije dete.
i ne bi bilo dovoljno ni kad bi malo malo malo malo malo malo mozak stao. trebalo bi sve da stane malo.
treba ti usporavanje...
ricardo tisici
Maja Pelevic je osoba svetlije kose
Inace, ja sam zaljubljen u Maju Pelevic vec neko vreme. :))
natural blues/ oh lordy, trouble so hard
via www. hautemacabre.com
oh, sta se sve procitalo i videlo za ove tri sedmice prikovanosti za stan...
i "bernardijevu soba", casna pionirska, ne da bih bila u fucking trendu nego da proverim (i na srecu potvrdim) da to moze da napise samo "neko ko je sam . ko prati spori let ptica iz kataloga"...
kao sto me je obradovalo kada sam u nekom domacem trac magazinu (dokon covek svasta cita) na moje veliko iznenadjenje pronasla intervju sa kusturicom u kojem on govori o meri. secas se sta bese mera? i moze li covek biti srecan odbacivsi vrline?
"-covek mora da pravi redukciju, jer ako nije sposoban za tako nesto, onda lako prelazi granicu koja ga gura na drugu stranu,lako se aktiviraju ljudske sklonosti ka perverziji i svemu onome sto vodi u izopacenost. ja verujem da je licni moral metafizicko svojstvo. covek koji je u stanju da odustane od velike kolicine secera, svome zivotu daje vecu vrednost.
retko vas ljudi vide nasmejanog, zbog cega je to tako?
- u pitanju je mera. ona je osnova preko koje komuniciram sa spoljnim svetom. covek bez mere ne zna da napravi kucu, ubija se zdranjem, alkoholom i drogom. ja takodje i duhovnost zivim kroz meru, to je anticki princip kojeg se radi pridrzavam."
(emir kustiruca, gloria, br. 452)
kada sam 31. decembra u nekom bezveznom raspolozenju i spidu stigla na surcinski aerodrom prvo lice koje sam ugledala bilo je njegovo, na ledjima je imao onu kamiondzijsku sivu, impregniranu jaknu postavljenu krznom i znala sam da ce se dan dobro zavrsiti. nije mi ni padalo na pamet da mu prilazim. bio bi greh remetiti intimnost tog coveka. ne deluje mi kao osoba ciji ego vapi za laskanjima.
i ja sam bila jedna od onih koja je nakon smrti steve jobsa pustila suzu i sa ganutoscu citala njegove oporuke. cak i nastranu sto je bio nekakav volonter savetnik u vladi georga bushea, nakon ovog teksta http://www.advance.hr/vijesti/sjaj-i-pakao-apple-proizvoda-surove-kineske-tvornice-masovna-samoubojstva-i-globalna-eksploatacija/ o tome kako izgleda rad u 21. veku u kineskim fabrikama u kojima se sklapaju apple proizvodi ne zelim da ikada u zivotu posedujem ni jedan njihov proizvod. treba da procitas taj tekst. potom ponovo procitaj njegovu poruku stay hungy. stay foolish. ako si kinez u nekoj od fabrika koje rade za njegovu firmu shvatas je doslovno. od "s" do "sh".
iz antikomunisticke porodice sam. ok. bila sam titov pionir i plakala sam kao kisa kada je on umro. moj tata nije bas bio odusevljen takvim mojim vladanjem. jedino sam morala da mu obecam da cu odbiti ulazak u partiju sto mi je kao streberu, vvukovcu sledovalo. rekao mi je da ako udjem u partiju slobodno mogu da se selim iz kuce. kako nisam imala alternativnu porodicu nesto sam izmuljala zasto nisam za clansku knjizicu i srecom je proslo. onda sam se tokom devedesetih zamlacivala praznom slamom, provodila skoro svo svoje slobodno vreme na sastancima, mitinzima, promocijama, setnjama... sve mi je to tada bilo iskreno i cisto. kada mi je gdjica kapitalizam4ever prvi put dosla u posetu jedne zime slicne ovoj samo sto se na krv i na noz nismo pokalale. ja, naive one jos sam verovala u budalastine, demokratiju i slicne gluposti, zaboravljujucu da je jos po platonu ona tek nesto ispred tiranije. elem, htedoh reci da sam ja cista srca, puna nade i naivnosti kako samo gladan slobode covek moze da bude verovala u svasta sto sam videla i cula. pa, i u tu stisnutu pesnicu. znala sam mnoge od njih, druzila se sa njima. a sada vidim neki od njih, oni promocurniji, trgovini vicniji, lepo napravili preduzece za pravljenje tog neceg tek nesto ispred tiranije. putuju po svetu i prodaju svoj proizvod. da li se nekada zapitaju o posledicama svog proizvoda? da li se zapitaju da li su usrecili ili mozda unesrecili ljude u egiptu, libiji... da li se pitaju ko je zbog njihovog na trzistu profitabilnog proizvoda izgubio svoje najblize, svoj dom, nacin zivota, kako su tako sigurni da to sto rade je jedino ispravno i dobro? brine li ih osecaj mere, dobrote i lepote? sete li se covekoljublja? empatije? zapitaju li se ima li istina i drugu stranu? da li postoji nesto izvan moci i novca? ili je to samo sredsvo, nacin da se zaradi pozicija, puno kesa, mesto na nekom stranom univerzitetu, ambasadi... zar im primer recimo naomi klein ne govori da covek moze da bude i dobar i uspesan? da je moguce biti borac za istinu i covekoljublje i npr. gostovati po prestiznim univerzitetima...
pogledaj ovaj film: http://www.advance.hr/video/v/naomi-klein-doktrina-soka-the-shock-doctrine-2009-dokumentarni-film-s-prijevodom/
da li nasi novinari znaju da je moguce da budu nezavisni, hrabri, casni kao sto je to npr. lizzie phelan? procitaj ovaj njen intervju za new york times:http://www.advance.hr/vijesti/veliki-intervju-novinarke-lizzie-phelan-za-new-york-times-po-pitanju-libije-i-sirije/
da li nasi intelektualci znaju da je moguce izaci iz svojih kabineta, udobnih soba iaimati i skoro sto godina i siriti ideje humanizma i pravde neumorno iz dan u dan kao sto to noam chomsky radi?
sve je moguce onom ko se drzne, ko to rece?
da zavrsim ovu ogorcenost svetom sa stranica novina i tv ekrana (jesam li rekla da sam jako ljuta ljuta sto na kablovskoj vise ne mogu da pratim russia today?) iz bolesnicke postelje izjavom zorice kuburovic, lekarke i pisca, o slobodi. u odlomku koji sledi opisuje susret sa peterom handkeom (sensa, br.45):
"ne bih tako strasno, tako okrutno zudela sa slobodom. citav zivot mi je bio potreban da shvatim da je tako mnogo lazi i neistina skupljeno u tom velicanstvenom pojmu - sloboda. divan, skroman i stvarno slobodan covek peter handke, pitao me je jednom o cemu pisem. rekla sam mu: "o ljubavi i slobodi. na kraju samo o tome. on je zabavljen, odmahnuo glavom i nasmejao se. "ali, to su suprotstavljeni pojmovi. svaka ljubav podrazumeva malu tamnicu.na kraju, covek bi mozda bio sasvim srecan zazidan u neku udobnu malu tamnicu sa samo jednom osobom koju voli..."
dragi moj voljeni tata, kcerka ti postaje levicar. a hriscanin je. i nalazi smiraj u yogi. da, sve je moguce. onom ko se drzne?
photo by paolo roversi
Yeah
Well you can bump and grind
It is good for your mind
Well you can twist and shout let it all hang out
But you won't fool the children of the revolution
No you won't fool the children of the revolution, no no no
Well you can tear a plane in the falling rain
I drive a rolls royce 'cos it's good for my voice
But you won't fool the children of the revolution
No you won't fool the children of the revolution, no no no - yeah!
But you won't fool the children of the revolution
No you won't fool the children of the revolution
No you won't fool the children of the revolution
No you won't fool the children of the revolution
No way, yeah, wow!
t'rex, children of the revolution
paolo roversi 2
Draga moja, secam se i te zime i uzasne samoce, koja nije gora od usamljenosti u misljenju, kada ni u cijem drustvu nisi omiljen, samo zato sto zastupas anatemisane stvari od strane drzavnog terora tzv. demokratijom. Zao mi je sto sam bila u pravu i sto je kapitalizam 4ever do te mere pokazao zube ovde, ali dok sam o tome pisala, svi su me dozivljavali kao totalnog ludaka.Nisu verovali da to moze i njima da se desi. LUDA JE UVEK U PRAVU, kod Sekspira i zato ga i danas volimo da citamo i gledamo (DODUSE, KAKO KO). Btw, kao sto Isus nije bio hriscanin, tako ni Marks nije marksista :) Pokojni drug Naomi Klein, Howard Zinn je to primetio i o tome napisao dramu Marks u Sohou. Postoji u Latinskoj Americi citav pokret Liberation teology, koji je spojio Bibliju i Komunisticki manifest, tako da ti imas svoju nishu nacelno, do koje si intuitivno dosla, samo sto, dok to dodje kod nas, i tate i mame to shvate, kao i blogeri, proci ce mnogo vode...no, vazno je ziveti i preziveti sve ovo.
sloboda jeste ultimativni cilj...
i preduslov ljubavi...
do nje se dolazi i s leva i s desna, sve je to isto sranje
i jedino sloboda ne trazi meru
mozda je nedostatak ljubavi (ljubavi prema zivotu, postojanju, svemu zivom i nezivom) prouzrokovao ovoliko bolan nedostatak slobode. na planeti pandora pleme navi (film avatar) oni koji su u saglasju sa prirodom, jedni sa drugima, dakle u ljubavi spram svega sto dise i ne dise navi su slobodni ili je to ljudsko pleme u mrznji i ratu sa svim i svacim, pa i sa sobom samima? ljubav moze da donese dobro, pa i slobodu.
pavlova prva poslanica korincanima:
Ako jezike ljudske i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao mjed, koja ječi, ili cimbal, koji zveči.
I ako imam dar proročanstva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru, da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
I kad bih razdao sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje, da se spali, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
Ljubav dugo trpi, dobrostiva je; ljubav ne zavidi, ne ponosi se, ne nadima se.
Ne čini što ne valja, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu,
Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
Sve pokriva, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje, a proročanstva ako će i prestati, ili Jezici ako će umuknuti, ili znanje ako će proći.
Jer dijelom znamo i dijelom prorokujemo.
A kad dođe, što je savršeno, prestat će, što je djelomično.
Kad sam bio dijete, govorio sam kao dijete, mislio sam kao dijete, sudio sam kao dijete. Kad sam postao muž, odbacio sam, što je bilo djetinje.
Jer sada u ogledalu slabo vidimo, a tada ćemo licem u lice. Sad poznajem dijelom, a tada ću poznati, kao što sam i poznat.
13 A sad ostaje vjera, ufanje, ljubav, ovo troje, ali je najveća među njima ljubav
Sloboda je precenjena na racun duznosti.
zena bez glasa, jedan rus i tri portugalca
photo by annie leibovitz
zivot je more, sudbina- vetar, a covek –brod. I kao sto dobar kormilar moze da iskoristi suprotni vetar i cak da ide protiv vetra, ne menjajuci kurs broda, tako i mudar covek moze iskoristiti udarce sudbine i da svakim udarcem bude blizi svom cilju
primer: hteo covek da postane orator, a sudbina mu odsekla jezik i covek onemeo. ali nije se predao: naucio se da pokazuje tablice s recima, ispisanim velikim slovima, i pri tom da rice gde treba, gde treba i da zavija, cime jos vise utice na slusaoce, nego da je koristio obican govor.
Harms
jedna zena (recimo ja) operisala krajnike. i da je htela ( a nije) ne bi mogla da utice (ni) na slusaoce. samo je cutala, pisala (za sebe), sa muzem saputala. koristila gestikulaciju prilicno! par puta pribegla (kao svako drugo-trece zensko) suzama. nije nista vise postigla nego da je koristila obican govor.
a i zasto bi?
nego, proslo je neko vreme i njoj to neuticanje prijalo, ali pomislila je mozda bi ipak mogla ... . dokonost je cudo. (bas kao i ne-dokonost). citala je "bankara anarhistu". i odlucila da uz njegovu suradnju da sebi za pravo da pokusa da utice ... bez obzira na efekat. tko mari za cari?
"sta zeli anarhista? slobodu - slobodu za sebe i za druge, za celo covecanstvo. zeli da bude oslobodjen uticaja ili pritisaka drustvenih fikcija; da bude slobodan kao kada se prvi put pojavio na ovom svetu od majke rodjen, bas kako bi trebalo da bude po pravdi. ne mogu svi da budu jednaki pred prirodom: neki se radjaju visoki, neki niski, neki jaki, neki slabi, neki vise, a neki manje inteligentni... ali, svi bi mogli da budu jednaki od tog trenutka pa nadalje, ali ih drustvene fikcije sprecavaju u tome. te fikcije je, dakle, trebalo unistiti... "
fernando pesoa, bankar anarhista
barbara kruger
portugalac br. 2
jose saramago!
kapitalizam vs. komunizam
"kapitalizam ne razočarava nikoga jer ne daje nikakva obećanja, komunizam je davao obećanja svima i zato su se ljudi razočarali. i pobunili. zato mi je i teško prihvatiti kako kanibalistički sustav kao što je kapitalizam, pogotovo u svojoj neoliberalnoj verziji, ne izaziva generalni revolt. vidite li vi u praksi razliku? kapitalizam nas je sve unificirao, svi smo postali isti. nitko ne govori da nas je kapitalizam sveo na strojeve. neki su to radili i u komunizmu - na okrutan, okrutan način. ali, kapitalizam je mnogo gori.
pomirba sa portugalom
nije to pomirenje, nismo mi bili ljubavnici da bismo se mirili. nismo vratili prstenje ili uvojke kose. bio sam cenzuriran, vlada me cenzurirala, ali vlada nije portugal... političari, koji su svuda u svijetu toliko odvratno licemjerni, jednako su licemjerni i u portugalu. unatoč tim ljudima, imam normalne odnose sa svojom zemljom. potječem iz seljačke obitelji, odgojili su me ljudi koji nisu znali čitati i pisati. rekao sam da volim što je portugal učinio od mene. trebao bih biti jako sretan s onim što jesam da bih bio u potpunosti zadovoljan. ali, ova me zemlja nije spriječila da postignem ono što sam postigao."
(saramago za "jutarnji list")
portugalac br. 3
jose mourinho
"prije nekoliko dana jedan me je portugalski prijatelj pitao što sada radim sa svim tim novcem koji zarađujem. ne radim ništa ništa posebno. on me je onda pitao:- pa zar ne želiš sebi kupiti veliki automobil npr ? nemaš li nešto posebno o ćemu si sanjao? rekao sam:- ne sanjam ni o čemu jedina stvar o kojoj sam sanjao je bila da postanem uspješan nogometni trener i taj san mi se ostvaruje. važno je u životu imati neki san koji ćete slijediti ...
Take me back to Constantinople
kad putujes, ne prepustaj se mastanju, vec fantaziraj i obrati paznju na sve, cak i sitnice.
danil harms
u ribarskoj cetvrti kumkapi padala je kisa, ali je sve vrvilo od neke ne znam ni cime utemeljene dobrote (jer samo sto smo doleteli nas dvoje odmah smo se sjurili tamo) . pevalo se, sviralo... i igralo po celoj cetvrti... ni kich novogodisnje noci nije mi smetao.
rece mi on: vidis, oni kada se vesele vesele se za sebe, za svoju dusu, nas covek se nekako vise veseli da drugi vide kako je veseo ...
istanbul... istanfool.
megapolis. konglomerat. bastion globalizaciji izmedju evrope i azije. da, znam, usli su u igru sa americkim dolarima odavno. ni to mi nije zaparalo uho, bolo oko previse. ni opet aktuelna nesrecna prica sa kurdima. znas kako ljubav ume da bude slepa. u istanbulu videh i gledah samo istanbul. i mislim sta ce im uopste ta kandidatura za eu? izgubice sebe.
u sali koja se zove bas babylon pevala je potom baby alone in babylone, jane birkin.
glava mi je puna utisaka, vreve i sarenila tog grada. zelim jos i jos da idem tamo. boze, molim te, vrati me u stambol, konstantinopolis, carigrad, istanbul, kakogod, samo tamo. i da iznajmimo sobu na prvom, drugom spratu tamo podno galate kule. ja vec imam svoje omiljeno parce istanbula. i u hamame da idem bih htela.
u cherrybean coffees iranski violinsta je lepo svirao, sluzili su najbolju kafu ever ever in my life, a na stolu su stajali casopisi. prvi je na naslovnoj imao scenu iz "the tree of life" ionako sam vec bila kupljena, ovo je bilo i previse.
sa zidova grada posvuda nas je gledao salvador dali.
ljudi ljubazni, predusretljivi.
voce, puno voca, kestenje, mlecne napitke i kukuruze prodavali su po ulicama neki veseli ljudi.
i puno macaka i samo jedan pas koji je vukao za dzemper jednu nasmejanu turistkinju.
i bosfor! i mramorno! i crno! more!
zamisljam kako je na svojoj "galioli" arsa jovanovic doplovio do bosfora. citah o tome u njegovim "pricama sa galiole". procitaj i ti.
zamisljam kako se osecao alex hacke (bas gitara einsturzende neubauten) kada je sa fatihom akinom stigao u istanbul da snime "prelazeci most - zvuci istanbula"... videh taj sjajni film, vidi ga i ti.
oh,da, zaljubih se u istanbul!
akram khan & sylvie gullie
akram khan & juliette binoche
all night long on the broken glass
livin in a medicine chest
mediteromanian hotel back
sprawled across a roll top desk
the monkey rode the blade on an
overhead fan
they paint the donkey blue if you pay
I got a telephone call from Istanbul
my baby's coming home today
will you sell me one of those if I shave my head
get me out of town is what fireball said
never trust a man in a blue trench coat
never drive a car when you're dead
saturday's a festival
friday's a gem
dye your hair yellow
and raise your hem
follow me to beulah's on
dry creek road
I got to wear the hat that my baby done sewed
take me down to buy a tux
on red rose bear
got to cut a hole in the day
I got a telephone call from Istanbul
my baby's coming home today
tom waits - telephone call from istanbul
prelepo napisano :)
a dodatni plus je što posle dosta godina vidim da neko citira Harmsa ;)
nokoga taj stambol nije ostavio ravnodusnim.:)))volim da te citam.
imam želju da odem tamo, pretrčim sa jedne strane mosta na drugu, zapljunem se na neko drvo i vratim se nazad... mislim, to je verovatno neka praiskonska želja, nije moja, samo je trenutno imam.
Sjajno sročeno. This has been shared ;)
the right thing(s)
david bellemere
ne znam da li si zapazio da je pre neki dan bio jak zemljotres na novoj gvineji... da li se tzv. svetska javnost nesto uzbudila oko toga? kakav je zemljoters ostavio trag na te ljude, na njihovu stoku, biljke, kulturu... sta je izbrisao? koja pisma i jezike ljudi nove gvineje koriste? kako se citaju? na cemu pisu?
2008. nas dvoje smo docekali u kairu. haotican grad pun siromastva, ali bio je nekakav mir. uspostavljen spregom vojske i policije, ali mir. upoznala sam mnoge nasmejane i dobre ljude. njihove brojne tuzne probleme trebalo je resavati na nacin koji ce za njih biti dobar, onda je ove godine doslo arapsko prolece. demokratija se uvezla. neko ko je imao svoj interes iznad interesa egipcana platio je placenike za ostvarivanje svojih ciljeva. ono sto je posejano lose nije moglo da da zdrav plod. i evo ishoda. haos, prodor fundamentalista, proterivanje hriscana, mrtvi ljudi, juce su gorele i knjige...
qr-code jos nije stigao ovde (osim na webu), ali tu je na pragu. neminovan je. citam da u japanu postoje casopisi u kojim osim qr kodova ne postoji nista drugo, ni jedna rec, ni jedna fotografija. lako je bilo procitati hijeroglife, klinasto pismo, cvorove juznoamerickih indijanaca... kako ce nas desifrovati kad nas vise ne bude, nas sabijene u qr kodove?
ovaj zoon politicon ne moze vise da gleda domace isprazne informativno-politicke duele, intervjuee, debate etc. etc. zelim da gledam u njima pametne, hrabre, postene, mudre, vanserijske ljude. nekog kalibra naomi klein, noama chomskog, cornela westa... ne mogu vise da citam isprazne kolumne, blogove, tzv. autorske tekstove bez autorstva. zelim da citam kolumne nekog kalibra charla simica, na primer. i ne zelim da prihvatim da takvih ljudi i kod nas nema.
john junkerman koji je pisao predgovor za japansko izdanje knjige "moc i teror" naoma chomskog pise svoje zapazanje o chomskom:
"...prateći ga tih dana, osupnula me ponajprije njegova skromnost i velikodušnost. samog sebe nije doživljavao kao pokretača društvenih promjena, već kao onoga koji ih omogućuje, priskrbljujući informacije i analize – plodove svojih istraživanja. neprekidno je ponavljao kako postoje odluke koje se moraju donijeti, i kako o svakom pojedincu ovisi hoće li djelovati u skladu sa moralnim načelom i prisiliti one na vlasti da tako djeluju.
druga stvar koja me kod chomskog iznenadila je njegov optimizam. unatoč mučnim rezultatima istraživanja američke zloupotrebe moći, njegovo temeljno raspoloženje je vedro, pogled u budućnost pun nade. većina njegovih predavanja završava pregledom postignuća aktivizma tijekom posljednjih desetljeća i tvrdnjom kako društvene promjene ostaju u okviru dometa naših mogućnosti.
japanski filozof i aktivist tsurumi shunsuke, koji je i stručni supervizor japanskog izdanja ove knjige, pripisuje taj optimizam širini povijesnog uvida proistekloj iz autorovog studija lingvistike. "u kontekstu tako duge povijesti, ova ili naredna godina čine se kratkom. zivjeti u sadašnjosti, sa vjerom u trajnost ljudskog djelovanja kroz luk vremena – to je stav iz kojeg chomsky crpi svoj optimistični izraz."
david bellemere
the right thing
moby
One day I know
Gonna leave this all
Lift off to heaven
Lights flying 'cross my eyes
Oh it seems like
This could be mine
Come on
It's time I do the right thing
Oh baby, baby, gonna do the right thing
One day I know
Gonna leave this all, love
Gonna leave this
Leave this all for heaven
One day I know
Gonna leave this all, love
Gonna leave this
Leave this all for heaven
Oh no
No life to live
Gonna leave this
Leave this all for heaven
One day I know
Gonna leave it all, I know
Gonna leave this
Gonna leave this all for heaven
Oh Lord, save me,
I wanna do the right thing
Oh it's time
Oh Lord, save me
I wanna do the right thing
Oh it's time
Oh Lord, save me,
I wanna do the right thing
Oh it's time
Oh Lord, save me,
I wanna do the right thing
I wanna do the right thing
Oh oh, it's time
I wanna do the right thing
:((((((((razmisljam danima o tim stvarima,i jako me to rastuzuje.predaliko smo od sebe...i danas cujem da je eu u hrvatskoj zabranila prodaju lekovitih biljaka i cajeva....to zlo ne znam sta misli postici ,koju vladavinu ,jer kome ce da vladaju?
mislis da ne pamte?
barbara kruger
ovaj dan se namestio sa datumom. "proljece je cak i u decembru, 13. ili bilo kog drugog..." i prolece, i teroristicki napad u belgiji, i 88. dan occupy wall streeta ("proljece stoji iza barikade s podignutom rukom"), i na danasnji dan 1944. umro vasilij kandinski, i gostovanje specijalnog savetnika ministarstva zdravlja ljubise milanovica (konacno neko posten i hrabar u nasoj politici) u jutarnjem programu drzavne televizije...
kako smo postali pokusni kunici ? kako da izadjemo iz kaveza, iz globalnog eksperimenta? gde je izlaz iz laboratorije? nadam se da nije tamo gde ga je nasao ernest hemingway. nakon serije elektrosokova koji je dobio rekao je: “kakvog smisla ima da mi se unisti glava i da mi se izbrise memorija koja predstavlja moj glavni kapital, moj zivot? odlicna terapija, ali izgubili smo pacijenta".
o doktrini soka kao terapiji nad svima nama naomi klein napisala je poucno i veliko delo. zena zasluzuje nobelovu nagradu za mir.
jean patchett and ernest hemingway by clifford coffin, vogue, 1950
ako je barbara kruger u pravu da smo zatocenici svog sopstvenog sna zar nije resenje prosto? culi smo za lucidne snove...
Mislim da pamte, znas da deca sve pamte. ;-)) Znaci, interesuje te Naomi Klein, pametnice? Svakako ce biti veoma interesantno videti sta ce biti sledece "veliko nista", nakon sto se neo-liberali raspadnu do kraja. Opet smo svedoci istorije, opet between Scylla and Charybdis... U svakom slucaju, kreatori realnosti su spremni, moracemo da budemo i mi - bice to luda voznja do samog kraja.
"Boce s benzinom su napunjene,
kada krece svadbena povorka,
lutko suvise si pila prosle noci,
svijet je suzen izmedju trepavica,
nalik na licinku sto cuci u mraku,
i krade zadnje trzaje sna..."
yeap, naomi mi je na listi omiljenih. sjajna zena! a gde si ti? sta radis? kako si?
pozz
tamna je noc iliti IDEAS SEPARATE US, DREAMS BRING US TOGETHER
godard, bardot, piccoli, contempt (1963)
imenovati na pedeset nacina (kao kate) neku stvar znaci da si posveceno zagledan u nju. cemu smo, kome smo, da li smo & koliko posveceni?
sta li ce nas grejati ove zime? trebalo bi da se zbijemo jedni uz druge. i snove u glavu! IDEAS SEPARATE US, DREAMS BRING US TOGETHER . (film socialism, godard).
ovde su zime duge, hladne i nemastovite, a nismo ni pripijeni. nasi su preci odvajkada rano isli na pocinak. zato i nemamo mnoge reci da imenujemo noc. kao ni kokoske sto ih nemaju.
volela bih da sam negde gde toplo je, pa po prirodi stvari, kako Bog zapoveda, kasno ides ides na spavanje, a danju kao sve drugo zivo bez grize savesti priustis sebi predah, siestu.
jean–henri fabre spominje u spisima plavo doba kao razdoblje tišine koja nastupa između noći i dana, prije zore, kada se dnevne životinje počinju buditi. »plavo doba nije vidljivo plavetnilo, nego nešto što možemo osjetiti svakim živcem u tijelu, boja koja utjelovljuje zujanje i šum koji čak nije ni zvuk i koji proizvodi mnoštvo bića skrivenih u tišini: boja koja se čuje ako pomno slušamo« (yuko hasegawa).
dok sanjam toplo preporucujem ti:
-"50 words fro snow" - kate bush
- upravo danas izaslu knjigu jednog od najrenesansnijih umetnika sa ovih prostora, arsenija jovanovica, "price sa galiole". izdanje geopoetike.
- rad hrabre, pametne i lepe zene naomi klein (http://www.naomiklein.org)
kate bush, '50 words for snow'
1 drifting
2 twisting
3 whiteout
4 blackbird braille
5 Wenceslasaire
6 avalanche
Come on man, you've got 44 to go,
come on man, you've got 44 to go.
Come on man, you've got 44 to go,
come on man, you've got 44 to go.
7 swans-a-melting
8 deamondi-pavlova
9 eiderfalls
10 Santanyeroofdikov
11 stellatundra
12 hunter's dream
13 faloop'njoompoola
14 zebranivem
15 spangladasha
16 albadune
17 hironocrashka
18 hooded-wept
Come on Joe, you've got 32 to go,
come on Joe, you've got 32 to go.
Come on now, you've got 32 to go,
come on now, you've got 32 to go.
Don't you know it's not just the Eskimo.
Let me hear your 50 words for snow.
19 phlegm de neige
20 mountainsob
21 anklebreaker
22 erase-o-dust
23 shnamistoflopp'n
24 terrablizza
25 whirlissimo
26 vanilla swarm
27 icyskidski
28 robber's veil
Come on Joe, just 22 to go,
come on Joe, just 22 to go.
Come on Joe, just you and the Eskimos,
Come on now, just 22 to go.
Come on now, just 22 to go,
Let me hear your 50 words for snow.
29 creaky-creaky
30 psychohail
31 whippoccino
32 shimmerglisten
33 Zhivagodamarbletash
34 sorbetdeluge
35 sleetspoot'n
36 melt-o-blast
37 slipperella
38 boomerangablanca
39 groundberry down
40 meringuerpeaks
41 crème-bouffant
42 peDtaH 'ej chIS qo'
43 deep'nhidden
44 bad for trains
45 shovelcrusted
46 anechoic
47 blown from polar fur
48 vanishing world
49 mistraldespair
50 snow.
snowflakes on my window. i to baš sada, pa je ovo čitanje imalo dušu uprkos svakodnevnom sivilu. :)
robert miles: children. video.
ooo
svako jutro ona sedi na zadnjem sedistu i posmatra ulice i ljude. druge automobile. drvorede i rupe na putevima... kao dete u spotu roberta milesa za "children". kao da ih vidi prvi put. onda zove mozak da se spusti niz potiljak. u pokusaju da isprazni glavu dok puni baterije. posle radi za platu. pre, tokom i posle pokusava (zaludan posao) da izmiri ceznju za unutrasnjim mirom i skladom, lepotom etc. etc. u svetu oko nje. oh, postojao je period kada je pokusavala da se ubedi kako radost bica nema veze sa onim sto je spolja. ali, to ne ide. dzaba i edvard kardelj i njegova mudrolija da srecu pojedincu ne moze da donese ni drzava, ni partija, da srecu coveku moze da donese samo on sam. pisalo je to u nekom udzbeniku. (danas u udzbenicima stoje linkovi ka porno sajtovima.) kakogod, kardelju, bravaru and co. moze sada da se smeje, cak i poneki aplauz, na sopstveno iznenadjenje, da uputi. ovim hohstaplerima danasnjim samo duboki prezir. misljenja je i ubedjenja da zivi u najgoroj od svih drzavnih tvorevina (iz koje su svi pametni na vreme pobegli ) u najgorem od svih trenutaka u razvoju covecanstva. u svetu sulude brzine ocaja i sporog ritma nade, naglog otopljavanja glecera i trenutnog otpustanja tecnog azota u srca kao u telo walta disneya (za potrebe potpunijeg sagledavanja dela i lika istog procitati (i) "no logo" naomi klein)
"stanje nikada nije bilo gore. no obrazac je uvek isti. imate beskarakternog, kratkovidog, tiranskog vođu koji je opsednut moći i spreman na kriminalne pogreške.
koje god područje društva pogledate ova vlada ga gazi u korist jedan posto društva.
ljut sam i povređen. zapanjujuće je što partija na vlasti ima prevlast u svim državnim institucijama i imaju svaku moguću priliku da zemlju pokrenu, a pogledajte šta su napravili. započnete se pitali jesmo li mi samo još jedno carstvo, poput otomanskog ili rimskog, koje se slama i gori zbog arogancije“
(robert redford)
zasto se ovde neko slavan i uticajan kao rr u usa ne oglasi na slican nacin?
ljuta je i povredjena.
ove lepe fotografije napravio je arsenije jovanovic reditelj, kompozitor, fotograf, moreplovac, pisac i Covek. hvala mu sto joj je dozvolio da ih okaci o ovaj post kao dete ukrase na bozicno drvo.
Yeah
Well you can bump and grind
It is good for your mind
Well you can twist and shout let it all hang out
But you won't fool the children of the revolution
No you won't fool the children of the revolution, no no no
[ Lyrics from: http://www.lyricsty.com/t-rex-children-of-the-revolution-lyrics.html ]
Well you can tear a plane in the falling rain
I drive a rolls royce 'cos it's good for my voice
But you won't fool the children of the revolution
No you won't fool the children of the revolution, no no no - yeah!
But you won't fool the children of the revolution
No you won't fool the children of the revolution
T'Rex
Divna si ...
hvala ti, ines.
super te je citati ponovo
thx:)
destroyed. kao sto moby kaze
as you know zivot (i) ovde pozitivno utice na negativno.
valter je na kubi.
chavez na svom blogu.
saif medju beduinima. ili ko zna gde.
bol u mojoj glavi, na sigurnom.
a svi mi na zalasku jednog koncepta zivljenja. zora je daleko, jer posle zalaska tek sledi duga i teska noc.
dok ne padne mrak, dok se jos nesto vidi, citati naomi klein. naci (nekako) vremena za 500, 600 stranica (po knjizi) fakata i bola. i besa.
ali, ne zaboraviti cvece.
ni voltera. to je slicno. (obradjivati svoj sopstveni vrt.)
kupiti mishiminu biografiju i dobiti na poklon putopisnu knjigu.
voleti svaki svoj organ, svaku arteriju, svako parce koze.
i svaki suncev zrak. pre toga gledati do iznemoglosti malickov film.
drzati palceve za portugalskog kandidata za oskara - jose & pilar.
cuvati se iskljucivih ljudi.
biti iskljuciv u tome.
ici na kanarska ostrva. smrt i njeni hirovi spavaju na lanzerotu.
bankar je anarhista. to zna pesoa.
maja herman sekulic zna gde je lolita.
u medjuvremenu pobunite se.
kako mali perica zamislja anarhizam? kao prosecni srpski univerzitetski profesor.
ja tebe volim.
citati i baumana
i susnjica
i karl onorea
i tako
Ima neki red u neredu.
Da
ispricaj nam pricu...
sølve sundsbø
"ispricaj nam pricu pre nego sto se secamo..." kaze majci.
gledala sam ga jos jednom. i jos jednom sinoc. onda kadar po kadar. slusala njegove zvuke, tisinu, muziku. opcinio me skroz. kao thomasa dolbyja ona naukom. the tree of life. jednostavan, lekovit. dobar cak i u smislu dobrote. malick je jednom nestao na duze. nije ga bilo godinama. kada se vratio rekao je da je bio u aziji i gledao ptice. slutim da je posmatrao i travu. rekla bih da jako voli travu. i da voli "svaki list. svaki tracak svetlosti"...
zasto je tako tesko biti pametan i biti dobar? biti ispravan, a voleti, hteti, zeleti, zudeti stvari, razne stvari? da li je bill gates promislio i zakljucio da nije u redu to sto njih nekoliko imaju skoro sve, a tako mnogo njih da su vlasnici skoro nicega ili je nesto snazno uticalo na njega? mozda knjiga/knjige naomi kleine? mozda nesto drugo...
the tree of life je i autobiografski. jedna od malickovih zena je negde iznela da je imao komplikovan odnos sa ocem, dvojicu brace, mladjeg koji je pocinio samoubistvo i starijeg koji je umro ... film je i posvecen njima dvojici: lrm-u (larryju malicku) i cbm-u (chrisu malicku, koji je umro 2008.) majka je bila ridjokosa irkinja...
otac ce: "obescastio sam sve. nisam primetio bogatstvo. gledaj, svuda je bogatstvo oko nas. drvece i ptice..."
site je fascinantan kao i film: http://www.twowaysthroughlife.com/
gledaj. i tamo je bogatstvo.
i opet arsenije jovanovic. kako olako se odricemo ljudi koji su tako retko dragoceni, renesansno daroviti. jedva cekam da konacno izadju njegove "price sa galiole". zamisljam kako bi izgledao film o njemu koji bi napravio malick...
"Malick je moje djelo 'Kremansko proročanstvo' čuo na American Public radiju krajem osamdesetih, tražio od njih kasetu koju je čuvao godinama i tri tjedna prije nego što je izašao film 'Tanka crvena linija' 1998. godine zatražio dozvolu da u njemu koristi skladbu.
Dugo nisam mogao razumjeti zašto je to učinio u posljednjem trenutku, ali danas znam. On doslovce do zadnjeg trena mijenja film, izbacuje kompletne uloge ili ih svede tek na nekoliko kadrova. Tako je jednom stradao i George Clooney te pretpostavljam da je tako bilo i s mojim 'Kremanskim proročanstvom', samo sam ja bolje prošao od Clooneya.
Poznato je i da je 'Drvo života' do same premijere vidjelo tek nekoliko ljudi. Posebno želi biti sam sa sobom za vrijeme montaže i pretpostavljam da je i otvaranje zatvorenih vrata njegovog filma za vanjski svijet stresni trenutak.
To je veliko priznanje i ogroman značaj za radiofoniju. Dobio sam niz čestitki iz struke, ali mene će više razveseliti, odnosno bit će mi veći gušt, ako me u Rovinju nakon što pročita Glas Istre običan svijet - ribari i dragi ljudi s tržnice - prepozna. To mi puno više znači. Film je imperijalistička umjetnost kojoj se u momentima daje preveliki značaj, medijski je eksponiran, ali su kriteriji najčešće sumnjivi..."
*arsa jovanovic za glas istre (preuzeto sa www.glasistre.hr)
steven maisel :wild is the wind
nek cita Kralja Lira.
gledala sam ga sinoć.
i katarzično plakala.
zaspala u zelenom i plavom snu.
i probudilo me sunce.
film je, nemam bolju reč, nego magičan!
The Essence of Reasons
“love everyone. love every leaf, every ray of light.”
dragi terrence malick, razbio si me. u subotu uvece. na paramparcard. nasao bi me kakva god da sam bila tog dana. gde god da sam gledala. i na dnu okeana. ili na krovu bivse sircetane pored one nekad zive reke. ovo je najvelicanstveniji film koji sam videla. ili bar jedan od. da se ne razbacujem recima kao da su nista. a nisu nista. nekada precizno odslikaju ono sto mislim, pa mogu da se sportazumem sa sobom. nekada i sa drugima. a morala sam da vidim i ko si, sta si. i mnogo togo je jasnije kada procitah da si to sto jesi. mudri osobenjak iz texasa. ne setas crvenim tepisima. ne razbacujes se recima. da imas itekakvo (i) filozofsko obrazovanje, harvardsko, oksfordsko, kembridzsko, hajdegarovsko, kjerkegorovsko... da si predavao filozofiju na cuvenom mit-u... to vece nakon filma kazem d. kako se osecam, a ona mi odgovara: -
samo ti je rekao sve...mislim da u stvari film jeste vrlo pozitivan..slavi zivot...jer nije zivot vise minut nego je sekund...i bas zbog toga...
i lepo je kako si pronasao naseg osobenjaka i genija arsenija jovanovica za svoj film. sa one cetiri njegove kompozicije.
foto je iz kinfolk magazina.
music list iz filma the tree of life
Slazem se, o kako se slazem.
posle leta
posle leta se umoris od povratka u realnost. narocito ako je kontinentalnog tipa. onda se trgnes, pa navalis na pravljenje planova za bolju buducnost. vazna karika u tome ti je vec neko vreme joga. medjutim, sve ti bude do moga cim se dozoves cinjenici da zivis u tzv. drzavi srbija do tokija. masterirala si i papir koji potvrdjuje taj fakat kosta vise od cetvrtine tvoje plate, pri tom ni ne kriju da je neizvesno kada ce se taj papir i dobiti. ko zna koje godine. mozda kad srbija udje u eu. ali, pare hoce sve i hoce sad. da li ti je dovoljno utesno sto znas da harvardu henry david thoreau nije hteo da plati za diplomu 5 $? u medjuvremenu ides na koncert so stylish bryana ferryja. istina ni tu ne moze sve da bude idealno, jer u povratku iz glavnog grada gorepomenute tzv drzave u drugi po velicini grad iste ne vredi ni da otvoris sve cetvoro, izlaz sa takodje tzv. autoputa neces videti. sta li imaju protiv tabli sa obavestenjima? i protiv normalnog zivota, kada sam kod te price vec... ne znam kako se ti, bliznji, drugi neko, boris... radis li nesto drugo ili poput mene: zalivas svoje cvece (u nedostatku vrta koji bi obradjivao), setas se, plivas, vozis bicikl, gledas dobre filmove, citas mudre knjige, slusas sjajnu muziku, volis svog partnera... da li smo svi mi slepi ili ludi? imamo cvrst dokaz da cemo ziveti jos petsto zivota, pa nam je bas mindedj sta ce biti u ovom?
Nemamo cvrstih dokaza, ali jedino sto nam preostaje je da se trudimo.
Valjda postoji neki sistem nagradjivanja, sunca mu letnjeg.
"Danas, vise nego juce."
sumiranje summera deo 2.
u dubrovacko-neretvanskoj zupaniji ste i od juga italije deli vas samo brod "dubrovnik". prijatelj iz sarna vam je rekao: campania! booking.com rece san't agnello.
ali, prvo na put do. noc je na brodu "dubrovnik" i zvezdano nebo. i puno bucnih italijana. vi ostali tihi u pm. nije vam nikakav problem da zamislite da ste na brodu iz goddardovog "socijalizma". u rano jutro ugledacete veliku luku barijsku. dok brod pristaje grupa italijanki radice pozdrav suncu, a jedan italijan ce se kladiti da moze da uradi stoj na glavi tu na palubi. i uradice! reci cete dovidjenja posadi i dobro jutro lepim putevima i poljima crveno-belih vetrenjaca. sticicete oko podneva. videcete da campania to su limuni kao dinje. vespe i biciklovi. bogati i siromasni. industrija i turizam. tri i po sata pauze za rucak. slatkisi da umrete. babe. sfogliatelle, mmmm... pa, limoncello, of course. i pizza, i pizza! malo cete biti tuzni jer nije sezona articoka. do plaze ici cete tunelima kroz visoke stene. tamo prijatno iznenadjeni videcete da neko cita "lovca u razi". i stariju samu gospodju koja hekla i dolazi svaki dan na isto mesto u san't agnellu gde i vi i kada skapira da pravite plan posete historijskim znamenitostima reci ce vam da su pompeji obavezni, a da herkuleanum slobodno zaboravite. reci ce to na italijanskom, ali posto ste pet meseci kao ucili italijanski razumecete. videcete djidjija od cca 3 godine koji babu, mamu, tata i brata luidjija mustra koliko je ziv, ali cete primetiti da se oni samo smeskaju na to. nema sanse da cete videti ijednog roditelja ili clana familije koji ce da preti i histerise na decu. viva liberta! djidji car isprskace i vas vodenim pistoljem dok ulazite u vodu. videcete i da citave familije izlaze zajedno vanka, od plaza do restorana. jedan dan cete otici i do pompeja. posle cete sesti da rucate. i opet cela familija na okupu drzace i restoran. kraljica majka sedece na stolici kao na prestolu, kralj po imenu mario mlatarace rukama i pricace ljutito nesto sa samim sobom, sinovi i sitna deca posluzivace, prinosice i odnosice. u jednom momentu njihov pas pricice dvema zenskinjama i signor mario prici ce kao da klepi psa preko njuske, usput se prepodobivsi sa sve osmehom preko celog lica flertovace, a onda cete cuti promukli glas kraljice majke kako urla: - mariiiiiiio! mario ce istog trena okrenuti ledja goscama i zaboravice da postoje. kraljica majka ce vam se sa osmehom nakloniti i nastaviti da prica sa sinovima kao da se nista nije dogodilo. onda cete sesti na circum vesuvianum i vratiti se u san't agnello. na izlazu iz voza videcete savrseno skockanog vozaca vespe. pogled ce vam zabezeknuto ici od zutih koznih cepela, preko utegnutih belih pantalona, serpa plavih koznih rukavica bez prstiju, do bele kacige na kojoj je oslikana crvena visnja sa zelenom peteljkom i listom. oni su savrseni u tome shvaticete jos jednom. oni malo manje savrseni italijani muskog roda imaju barem polo majicu i podignutu kragnu. muzu ces podizati kragnu svaki dan kada obuce polo majicu. i zvaces ga mario. uvece u najbojoj piceriji u san't agnello u "peppinu" cudicete se dok gledate perfektno dizajniran, sasvim slang, sredovecni par za susednim stolom kako jede prvo hleb kao predjelo, onda spagete sa skoljkama, a za kraj zatvorenu pizzu. jos vece ludilo videcete za susednim stolom, nakon nista manje obilne vecere za kraj, valjda umesto dezerta, porucice pun tanjir pomfrita! u sorrentu cete upoznati mladu koreanku koja je vec treci put u evropi, sama, isla bi i u srbiju ali je to "very dangerous country". po sorrentu cete se naslusati napolitanske muzike i opere in vivo u restoranima. srpski cete na ulici samo jednom cuti. u najboljoj poslasticarnici "primavera" jescete gelato koji su probali svi od pape do sofie loren. zidovi su tapacirani fotografijama kao dokaznim materijalom. dok cekate voz videcete crnog mladica koji cita kunderu. horde amerikanaca i japanaca. limuni ce vam padati i na glavu. kada vam u vasem hotelu kazu da imaju i solarijum sa odusevljenjem cete se osmehnuti kada shvatite da je vrh zgrade hedonisticka livada za takve kao vi. lezaljke, suncobrani, stolovi i stolice, cvece... gde god da stanete videcete vezuv. i nece vas biti ni malo strah. ni posle posete pempejima. on je tu kao sudbina. auto cete i ovde ostaviti u garazi. posto nemate vespu ici cete vozom. i hodacete. uzivacete u fenomenalnom pogledu na sve strane. jedino necete znati kuda pre da gledate. malo ce vas nervirati sto imaju informativne emisije jednom u sto godina. ali, ni malo vas nece nervirati sto su naokolo samo italijanski restorani, sto sluze samo italijansku hranu, sto od trista programa na kablovskoj ni jedan nije na drugom jeziku do italijanskom. svidece vam se sto su taaako antiglobalisticki raspolozeni i tako samosvojni iako u fucking eu. btw, u luci bari dok bukirate kartu sluzbenica ce vam zatraziti na uvid i saobracajnu, pa ce je cudom naokolo pokazivati drugim kolegama. elem, vi iz dangerous country koja nije u eu imate biometrijsku saobracajnu, a oni ne. jedan dan cete ici na capri. i bicete odusevljeni. skup kao vrag, ali leeep! vredi svaki cent. jasno ce vam biti da gorki i neruda nisu bili ludi. posto znate za "vedi napoli e poi morire" idete i u napulj. i sasvim cete u drugi plan staviti cinjenicu da je cela srbija olicenje cistoce za napulj. toiko smeca niste videli ni na discavery kanalu. ok, mafija and berluskoni rade ono sto znaju da rade. videcete takvo sarenilo, toliko brbljivih ljudi, toliko prostrtog vesa, da cete zaboraviti na prljavstinu. nesto zivlje i blesavije necete skoro videti. u via cesare sarsale, u piceriji "da michele" jescete najbolju pizzu na svetu ever. only margheritta i marinara. (http://damichele.net/?lang=en) kada je ugledate bice ogroooman red ispred, poslusno ce svi cekati svoj broj, a tvoj covek srbin ce nonsalantno usetati preko reda i pozvace te da udjes i ti i sednes za sto. niko se nece ni okrenuti, jer cak ni mafiji ne pada na pamet da to uradi. o strancima da i ne govorimo. sve u svemu, sedecete pored zida na cijim fotografijama su maradona, julia roberts i pola familije da michele. omg, mora da ste milion stvari zaboravili da ispricate jos, kao npr. da vas je prodavac u jednoj radnji upitao da li ste amerikanka, pa ste mu odgovorili da ste from serbia, a on ce vas u cudu gledati i priupitati neku pizznutu italijanku da li ona mozda zna di je to, a ona ce reci da je to grecia, mozda. a vi cete celi ponosni reci: novak djokovic! a on ce na to pljesnuti rukama i reci: "a, dubrovnik!!". quando torna a sorrento cuce za vas. vi volite tu sasavu zemlju, njen spori ritam i brzu pricu. filozofiju zivljenja nasledjenu od rimljana da kada si u rimu budi rimljanin, a rim nosi svuda sa sobom i pravi ga gde god da stignes.
http://www.youtube.com/watch?v=bObjXY24Ei4
TORNA A SURRIENTO (Neapolitan Dialect)
Vide ’o mare quant’è bello.
Spira tanta sentimento
Comme tu, a chi tiene mente
Ca, scetato, ’o faje sunnà.
Guarda, guá’ chisti ciardine.
Siente sié’ sti sciure ’arancio
Un prufumo accussí fino.
Dint’ ’o core se ne na.
Refrain : E tu dice, « Io parto, addio ! »
T’alluntane da stu core.
Da la terra de ’ll ammore
Tiene ’o core en un turná?
Ma nun me lassá.
Nun darme stu turmiento.
Torna a Surriento.
Famme campá!
Vide ’o mare di Surriento,
Che tesore tene ’nfunno,
Chi a girato tutt’ ’o munno.
Nun ll’ha visto comm’a ccá!
Guarda, attuorno, sti Ssirene,
Ca te guardano ’ncantate,
E te vono tantu bene
Te vulessero vasá!
s'UMmer
letovanje part 1: mljetovanje
preko andriceve i mehmed-pasine kasabe preko hercegovackog krsa (u kom pod must zalutati do ravnog, do belog belog trga na kom je spomenik rudjeru boskovicu i tu pod balkonom podici glavu i lep par pitati za granicni prelaz, onaj malogranicni). onda za ibrom iz chicaga do peljesca, do uvale prapratno, popeti se na jadrolinijin trajekt i sici u sobri. u polacama sesti kod gazda josa na ribu i onda kroz sumovit put - govedjari. kada stignete do stare skule popeti se u lepi "vatreni" apartman. i uzivati. uzivati. uzivati. paziti da macak vedran ne uskoci kroz otvor na vratima. posle sto godina navijati za ajduka protiv barse. kupati se na velikom i malom slanom. na sv. mariji se smejati do suza dok citas kako je stJepan prvovJencani ovom samostanu poklonio to i to. zaboraviti kola na parkingu i voziti bicikl. ili ici kozjim stazama. ne videti ni jednog mungosa bas. usput brati rogac. u malom raju zastati kod gazda jezde. za susednim stolom videti zijaha sokolovica. kod malog mosta kupiti sladoled kod ane i petra. lenstvovati. probati rakiju od rogaca u pomeni. voziti se brodicom. slusati zrikavce danju i nocu. na plazi se iznenaditi kako ljudi citaju berlin alexander platz ili biografiju trockog npr. koji put pasti sa kreveta. mirisati bugenvalije. kada vicky iz londona odlazi sa prozora viknuti za njom pitanje da li je gledala "vicky, cristina, barcelona". sutradan se iznenaditi kada u susedni apartman, posle nje i mr jacksona stigne cristina iz slo. i sve je tu, i barcelona preko u splitu i abidalov brat na plazi kod malog mosta, i vicky i cristina. i tvoj privatni woody allen. mljet je fuckinglovely time machine. vratice te u voljeni 20. vek. a ti jako volis 20. pa, ce ti pasti na pamet sta bi sad aleksandar hemon napisao o mljetu da opet pise "pitanje bruna".
slikarica ana kolega ima sliku koja se zove (i koja visi u prizemlju kuce u kojoj ste vas dvoje odseli): stare su se kuće sakrile na otoku mljetu i čekaju brodove iz daleka... hej!
sweet jane
:-) Obradujes me , svaki put kad se pojavis...
i mene :)))
Zeljno iscekujem part II. Bravo! :)
Hvala za putovanje:) Uvek si osveženje!
ajd jos! :)
japan
aAnd he said "Did you know they can change it all?" You want alchemy
montgomery clift jokingly lifting friend and actress elizabeth taylor off the ground, head downward, outside sound stages at paramount studios during time of filming a place in the sun. photo: peter stackpole- time and life pictures. feb 01, 1950
te noci sanjala sam potkrovlje-atelje moje prijateljice kako prokisnjava dok napolju lije kisa. cim sam se probudila nazvala sam je da proverim kakva je konekcija izmedju mog sna i njenog prostora. slatko smo se smejale. sat vremena kasnije dok sam ukljucivala laptop levim laktom sam zakacila snowball iz venecije i ono malo tecnosti iz nje se prolilo i racunar je ispustio dusu. venecija, voda, smrt ...
u medjuvremenu sam dala (tj. muz me castio, da budem postena)
bele pare za kao bolje dane, za moje dalje obrazovanje. kad vec uzimaju money for nothing (ko se u ovoj zemlji ovajdio od obrazovanja?) mogli su da osmisle malo zanimljivije, kvalitetnije i korisnije programe. profesorica je pretabala u par svojih knjiga razne citate bez ikakve sistematizacije i smisla za sustinsko. kod svake druge reci posezem za vujaklijom. konsultujem privatnog doktora nauka ... i sta je tu cilj? da niko nista ne razume, da se zadivimo kakav ima diskurs, da te intelektualne i ljudske promasaje neko poput skenera memorise i potom zaboravi... sta? moj omiljeni profesor sa osnovnih studija govorio je (a taj je pricao i pisao na sedam jezika) da ko govori nerazumljivo ili je on budala, ili zeli od vas da napravi budalu. treceg nema.
so... ja sam, dakle, puna bunta. taj bunt trebalo bi pretociti u borbu neprestanu. dok i ova olos ne ode. oni takodje misle da necemo skapirati ko je budala. ministar za sta ono bese? zivotnu sredinu i prostorno planiranje? inkasirao je mojih i vasih para 25 tisuce eura za neki nazovi site. da li je neko podneo izvestaj za to, odgovarao? kao i sve drugo.
odavno mi je znano, o jeste, da za ovo nisam setala, zvizdala... sada sama sebi izgledam kao budala.
ucim sebe da to sebe meditira. da sebe se sacuva, prezivi, izmigolji nekako losim drustvenim vibracijama . kontaminirana zivotna okolina...
brando with kim hunter as stella kowalski in a sreetcar named desire. photo: eliot elisofon./time & life pictures/getty images
dec 03, 1947
a nedavno je mario vargas llosa izveo pocetni udarac na santiago bernabeu. komentator jedne nase kao sportske tv stanice nije imao pojma ko je to. nije ni pokusao da sakrije svoje neznanje. (taj zna sta ne zna) rekao je da je u pitanju neki nobelovac, spanski kao i da ako sazna koji da ce da javi. nije javio.
od ovoga mi se barem smeje.
you want alchemy
Kate Bush
What a lovely afternoon
On a cloudbusting kind of day.
We took our own 'Mystery Tour'
And got completely lost somewhere up in the hills.
And we came up on a bee-keeper,
And he said "Did you know they can change it all?"
You want alchemy.
They turn the roses into gold
They turn the lilac into honey
They're making love for the peaches.
And we're thinking,
"Who is this guy?"
"Is he some kind of nut or what?".
He said, "I don't meet many people..",
"I'm very busy with the hives.".
ZzzzZzzzz.. Sun's gone down..
"When's my cloud of bees coming home?".
They got alchemy.
They turn the roses into gold
They turn the lilac into honey
They're making love for the peaches.
And they'll do it,
Do it for you.
They'll do it,
Do it for you.
"And if you see them, send 'em right on home to me"
(what they gonna do...?)
They got Aaaaaaaa..
Turn the roses into gold.
And they'll do it for you
Do it for you (what they gonna do...?)
I'll tell Yaaaaaa...
Making love for the peaches. (what they gonna do...?)
Daaaaaamaaaaakiiiiindaaaaa honey.
(they do it for you)
They do it for you.
And why not...?
They bring me so much pleasure.
Alhemija Mrak=Zrak:-)))
hej. kako sam se obradovala! pishesh pishesh pisalica aha. juhu. sluchajno sam te pronashla trazheci handkea.) a sada cu da vidim shta sam propustila.))
Well you can bump and grind If it's good for your mind
photography: glen luchford
ne mali broj puta rekoh da nisam ni rodno, niti na neki drugi propisan nacin korektna (mozda zbog toga ne koristim velika slova kao sav normalan svet, a ne samo zbog e.e. cummingsa:-)). inace sam poprilicno korektno bice, ponekad i do granice povracanja. ona sam koja izlazi u susret i kada, mozda, (obracam paznju na ovo "mozda" sama sebi i jezim se od sebe, se) ne bi trebalo, oprastam prvi, drugi, treci, cetvrti etc poot, sklanjam se, ne zapocinjem svadju, ljubazna i sve tako. ali, da se vratim na mnogobrojne vidove aktuelnih i pozeljnih korektnosti: ne zelim, odbijam, ponizava me da mi neko daje prava, postovanje, respect... tako sto ce novosezonski trend izgovaranja svih zanimanja u zenskom rodu za koji je unajmljen, tj placen, da meni da. ne postujem humaniste za nadnicu. zanima me onaj ko bi bio human i bez da je u nekom programu, projektu, partiji ili ngo.
uopste me nisu iznenadili ovih dana, kako je neki komentator na nekom sajtu primetio “folkleri iz ormana”. sto su se oni koji su nas zamajavali naveliko predstavljajuci se kao pandan prostakluku, kicu i primitivizmu predstavljali kao alternativa, kao urbani, kao evropejci, a zapravo tutumraci kako kaze kusturica. elem, rece lepo bs da, of course, ne slusaju darkwoode na zurkama, nego novokomponovane.
najproduktivniji, trenetno, od svih kolumnista krunisao svoju koleginicu kolumnisticu (ili je kolumnistkinja?) u vrhovnog borca za manjinska i ljudska prava uopste, ohrabrio je da nastavi da pise, jer dobro joj ide, a svetski uglednog reditelja, jednog od tek nekoliko frajera ovde (u ljudskom smislu mislim, ne seksualnom) opomenuo da pojma nema sa pisanjem i da se okani coravog posla. silno se svetski reditelj potresao. knjiga ce mu se prevesti na jezike za koji ni sb, ni bs, ni tp, ni pl, ni cj, o jk da i ne govorim, nisu ni culi da postoje. i na nemusti! o tirazima da i ne govorim. covek koji je po balkanskoj logici stvari imao razloga da pljune po knjizi lepo je priznao caru carevo. i to u “vremenu”! cak se usudio I danila kisa da citira. sb, bs, jk nije ni pomenuo. o bazdulju govorim. a kad pomenuh kisa i kusturicu podseticu da obojica su dobitnici francuskog ordena viteza reda umetnosti i knjizevnosti.
znam da zvucim kao bitter bitch. dosta mi da me zamajava ko i kako stigne da bi nesto sitno ili krupno usicario. aj, kako naivna sam ispala sto sam mislila da se npr. dubravka ugresic ne bi osvrnula na cula, rekla, kazala. glavni izvori su joj tekstovi u neimenovanim cak novinama, koji o emiru kusturici napisa u tekstu koji nadjoh u knjizi, katalogu izlozbe, sta li je vec. te da je uzurpirao zemlju zlatiborskim seljacima, te da od njegovih helikoptera ovce ne mogu da pasu travu, te da je zbog njega zamro turizam u sirogojnu. ne znam koje je to novine citala, da li je ikada bila u tim krajevima, jer da jeste znala bi koja tuga vlada tamo (izuzev nesto luksuznih kucerina i hotela starih i novih bogatuna po zlatiboru), a da je sve ostalo plac majke bozje. i da su ljudi koji zive u tom kraju kada su sabrali dva i dva sami, a bez da im bilo ko otvara oci, shvatili da je emir kusturica vratio zivot u te krajeve. putevi sa koje god hocete strane da pridjete zlatiboru i tari takvi su da se pomolite bogu i ako ste ateista … rupe, a izmedju ponegde put. siromastvo. ne zbog emira kusturice nego zbog onih koji bi na tudjoj grbaci da se ovajde i savrseno im odgovara da srbija sve vise i vise propada. sirogojno je nekada bilo lepa ideja one zene entuzijaste, mislim da se dobrila smiljanic zvala, ali sada je tamo bog rekao laku noc. i to ne od kako je kusturica podigao drvengrad. kao uostalom u mnogim i mnogim selima sirom srbije. napustene kuce, stari i usamljeni stanovnici, zapustena polja… ekoloski, istina, sve vise, ali bez ljudi. otuzno. a da informisem du, na mecavniku zaziveo i vrtic. i ima mladog sveta sve vise, o turistima da i ne govorim. emiru kusturicu umesto da podignemo spomenik sto je odlucio ovde da investira iz zavisti podmecu noge.
da ponovim stoti put: mogu da mu pljunu pod prozor.
bitter bitch ce da pomene i mariju sveland, mladu svedsku spisateljicu koja se drznula, iako ne zivi u indiji ili iranu, da kaze da to sto ti neko deklarativno, kao tata mu kupio za rodjendan, pokloni meni, njoj ili nekoj drugoj prava na papiru sustinski nista ne znaci.
i ne znaci mi nista sto se u srbiji zakon o kom se poslednje vreme toliko prica zove zakon o bezbednosti u saobracaju jer tu uopste nije rec o bezbednosti, nego kako su nesposobni smislili da osiromasenom narodu uzmu jos. da misle o bezbednosti prvo bi popravili puteve, oznake pored puteva, izgradili staze za bicikliste, pesacke prelaze… a da ne pominjem da bi vlada mogla nesto, za promenu, da smozga kako obnoviti proizvodnju, a ne da se ljudi ponizavaju i podmicuju saobracajce kada ih ulove da nisu imali 20 tisuca da zamene gume. a emir kustuirica je obnovio prilaze mecavniku, zaposlio neke ljude, doveo turiste, napravio festival…
kad sam vec ovako bitchasta i kod zakona, da kazem i da me bas briga za zakon o pusenju. ja cak ni ne pusim. mi smo ionako svi u ovoj zemlji (izuzev njih nekoliko) popusili. pa, sad kao oni i eu brinu o nasem zdravlju. kom zdravlju? mi smo bolesni, nema zdravog parceta ni tela ni duse. i kad vec brinu o zdravlju zasto nisu npr. zabranili javno propagiranje alkohola na svakom cosku, u svakim skoro novinama, na svakoj skoro televiziji, trafici, banderi… ovde i sitna deca cugaju. ja ni ne cugam. pijem sokove. sama brinem o svom zdravlju, ne daj boze da drzavi to prepustim.
blago onima koji procitaju kolumnu u kuriru, danasu... i sve im se razbistri.
swedish bitter, dakle, nece da joj daju gori od nje, ono sto joj od boga vec dato. ako ste vernici. ako ste nevernici, onda ovako: ona nece da joj poklanjaju ono sto joj po ljudskim, humanistickim zakonima, u krajnjoj liniji prirodno (i biljke i zivotinje valjalo bi respektovati) pripada.
gregory colbert
stefania paparelli
t'rex and marc bolan: children of the revolution
Yeah!
Well you can bump and grind
If it's good for your mind
Well you can twist and shout
Let it all hang out
But you won't fool the children of the revolution
No you won't fool the children of the revolution
No no no
Well you can Terraplane
In the falling rain
I drive a Rolls Royce
'Cos its good for my voice
Yeah!
But you won't fool the children of the revolution
No you won't fool the children of the revolution
No you won't fool the children of the revolution
No you won't fool the children of the revolution
No way!
hey
wow
da, profesija u ženskom rodu na srpskom jeziku zvuči užasno nakaradno...naporno i nepotrebno. moliću korektan tretman, pa me zovi da ne lomiš jezik
tu jk je valjda trebalo precutati, a ne slaviti je... kad pocnem da razmisljam o tome sta vise rade i koliko nesposobni mogu da budu ti koji o nama odlucuju, dodje mi da placem od muke. ogorcenost je rodjena sestra nemoci, tako valjda to ide.
Odlično! Emir Kusturica je prodao 4000 primeraka knjige na sajmu, već je izašlo drugo izdanje. Drago mi je. Uvek sam pro Kusta. On je čovek za kojim ostaju dela. I filmska i ona druga, čovečna. Da, seljaci se bune, jer su nahuškani, a šta je sa seljacima i porodicama sa MG koje je zaposlio i zbrinuo? Da li se ovi prvi seljaci možda ojadjeno pitaju, 'kako je njih, a nije nas?' E pa nije...
Poštujem i one koji su contra Kusta, ali ako ne spomenu u prvom redu da on nije Emir nego Nemanja, da mu je Koštunica dao zemlju, i slične pretparačke informacije koje su čuli od onih što informaciju koju su pokupili negde usput na netu preinačuju instant u svoj stav. To je smešno. Da nije došao tamo Kusta, došao bi neko drugi.. možda Mišković? I tada bi znači sve bilo ok? Utopija je da će ijedan kvadratni metar zemlje ostati 'ničiji' i 'svačiji'. jer državne svojine više nema - sve što beše državno, biće od ovoga i onoga. To tako ide. Jednom ćemo možda shvatiti da je to spas. Bar sigurno na području Mokre Gore neće nicati betonski stubovi, bar tu će se možda sačuvati od prognostva duh i tradicija naroda. Ali kao što obično biva, treba da prodje vreme, da shvatimo svi.
A oko ovog prebacivanja profesija u rod, to je glupost. Nekakav veštački način da se žena oseća ženom. Da 'podigne svest o sebi i svom mestu u društvu'. Ma tripovanje dokonih ljudi... i kako bi se zvao muškarac koji radi u školi kao 'tetkica'? Kako bi se zvala žena arhitekta? Ma...
Ovo za shikinje, pedagoshkinje, psiholoshkinje, astoloshkinje (tako bi Sanjino zanimanje se vodilo, uzas) je u stvari tipicna zamena teza. nece zena imati svoje ljubichice za 8. mart i poklone od firme, pre ce dobiti otkaz (od zene shefa), ali ce joj davati epitete koji ce njoj prvoj biti blam kako zvuce. Ali, to je princip demokratije. Neces imati sustinskopostovanje niti se osecati covekom, ali ce ti rodno tepati. To sto neces kao zena dobiti normalan tretman u bolnici i na ulici, to nije bitno, gospodjacete neke budale na shalteru iako vide da si gdjica, tj. ljudsko bice, kome treba da saopste da mu nedostaje neki dodatni formular koji nije iskopiran u dva do tri primerka. A ima puno strana. Meni je to odavno smesno, Kusti svaka cast, da nam je vise takvih, a manje SB i BS kud bi nam kraj bio. Taj isti SB je iz kraja u kome Kusta gradi nesto, a on samo globi vlast, a nista ne daje. Pri tome je alkos. Nije mi samo jasno u tvom postu ko je PL.
sneg u oktobru, jeanne d'arc i gilles de rais
sophie delaporte
ovo malo sunca, zubatog, nije mi podiglo energetski nivo. ali, sam pocela da kujem planove za svetliju buducnost. zelim promenu. veliku. lepu. i dobru. estetiku samo u pratnji etike zudim. ja. drugi kako im drago. a drugima, kako vidim ("lepota je u oku promatraca") i nije bas nesto do te kombinacije. ili je preziru kao nesvrhovitu ili su je prevazisli kao pateticnu.
jugoslav cosic je svojevremeno sa emirom kusturicom u svojoj emisiji pricao kao sa najvecim dripcem i olosem, a sinoc je do granice povracanja (ako mene tko pita) pricao sa uvazavanjem sa karleusom. i to reprizno. sve u svemu, drzim ja, mogu i on i vm kusturici da pljunu pod prozor, a zeljku mitrovicu iz pristojnosti ne bi vise smeli ni pogled prezira da upute posto su mu rame uz rame. i programski i u ljubavi spram profita.
sve u svemu, velika pornografija u ovom nasem tzv. drustvu. od erotike ni traga. a hilari onomad rece da nas vidi kao lidere, ne u regionu, nego u evropi! mislim, zena se zeza. ide okolo i prica ono sto je balkancima milo da cuju, kao jeftin svaler koji svakoj pacenici na koju naleti prica da je najlepsa. sto rece kusturica, svet je postao vulgaran. i da, dragi saramago, i vreme je neprestano lose vec dugo... samo, da li vreme, priroda, prate coveka ili covek prirodu. zapravo, jasno je, priroda prati coveka. njegove greske, frustracije, bolove i nasrtaje. da je obrnuto ziveli bismo kao ono pleme na'vi u avataru.
udar pornografije zivljenja morao je da eskalira. i to snazno. jedna od kvalitetnijih osoba koje poznajem napisala mi je danas u pismu: -gledajuci sinoc taj film ("prolece, leto, jesen, zima i opet prolece" kim ki dukija)... mislim da sam muskarac verovatno bih ubijala i razbijala, posto nisam - grizla sam se u sebi.
i setim se kako je henry miller u jednom pismu brendi venus rekao kako je najveci istorijski junak evrope za njega gilles de rais "beli vitez koji je spasao jeanne d'arc u bici kod orleana, a onda se, kada je ona spaljena na lomaci, pretvorio u monstruma, silovao decu i ubijao ih (istrebljivao mladez citavih sela). kada je na sudu proglasen krivim. kleknuo je u svojoj finoj odeci i zamolio sve prisutne (od kojih su vecina bili roditelji dece koju je poubijao), zamolio ih da se mole za njegovu dusu."
htedoh reci, dosta je, previse je, losih, bahatih, gramzivih, nesposobnih, koji bi da upravljaju nasim zivotima i tretiraju nas kao budale. nismo samo umorni. rezignirani smo. od njihovog dugog, predugog, prostakluka. etickog. o nedostatku estetike da ne govorim. barem ja tako vidim stvari. mozda je nekom lepo. i dobro. lepota je u oku posmatraca... ja vise nemam ni jednu iluziju. mene dugo izbori nece videti. izmenjali su se i levi i desni, i pravi i krivi, ali kao sto je svojevremeno slovenacki (dobar) pisac vitomil zupan, na radio trstu tik po zavrsetki rata onog drugog svetskog, pricao vic i zbog istog zglajznuo u zatvor, shumom odjekuje: "isti, isti..."
stafano galuzzi
Leonard Cohen Joan Of Arc
Now the flames they followed Joan of Arc
as she came riding through the dark;
no moon to keep her armour bright,
no man to get her through this very smoky night.
She said, "I'm tired of the war,
I want the kind of work I had before,
a wedding dress or something white
to wear upon my swollen appetite."
Well, I'm glad to hear you talk this way,
you know I've watched you riding every day
and something in me yearns to win
such a cold and lonesome heroine.
"And who are you?" she sternly spoke
to the one beneath the smoke.
"Why, I'm fire," he replied,
"And I love your solitude, I love your pride."
"Then fire, make your body cold,
I'm going to give you mine to hold,"
saying this she climbed inside
to be his one, to be his only bride.
And deep into his fiery heart
he took the dust of Joan of Arc,
and high above the wedding guests
he hung the ashes of her wedding dress.
It was deep into his fiery heart
he took the dust of Joan of Arc,
and then she clearly understood
if he was fire, oh then she must be wood.
I saw her wince, I saw her cry,
I saw the glory in her eye.
Myself I long for love and light,
but must it come so cruel, and oh so bright?
sophie delaporte
"oni" i kad bi pljuvali pod prozor, em ne bi dobacili, em bi omasili prozor, a ako bi i pogodili, onda bi sigurno na tim "stvaralackim prozorima" u stvari ucinili i dobru stvar. zalili cvece :)
југослава одавно не гледам...
Gde siiii? Nedostajes...Javi se , pojavi se.:-)
na zrnu graska iliti povratak u (o)tupelo.
camilla akrans
do samo nekoliko dana pre bila sam ogorcena, ozlojedjena, besna. i zbog onog 1010 nasilja i 1210 djenove... cak sam proslog weekenda na nocnom kupanju na javnom bazenu koji se finansira i od mog poreza imala i kontakt oci u oci sa bilmezima koji imaju istetoviranog sv. savu and co. po telu, a nedostatak mozga u glavi (o dusi da i ne govorim)... a onda posle par dana gotovo. odjednom sam "(i ja) otupela. naviknuta. adaptirana na zlo. sada mi je najveca senzacija ova zimska hladnoca na pocetku jeseni. i klima je manje previdljiva. manje besmislena. ovo po stadionima, ulicama, marketima, shupama i rupama ipak je ocekivano. logican sled namernih ili manje namernih koraka. pa, prema tome i tako dosadno. jos (tek) letos mi je kristalno bilo jasno sta nas ceka dok sam sve pod suncobranima i spansko-africkim suncem citala "nin" u kojem su objavljene analize, sinteze, opservacije i gradacije. i reci "beogradskog sindikata": "welcome to serbia". i setila se naslova romana natase radojcic "ti ovde ne moras da zivis"... ne moram ni ja, ali zivim, na mazohisticki nacin volim da sam tu, mada je jasno da nema ovde nikog postenog ko bi da vlada. ti koji bi bili posteni i sposobni, s razlogom, beze kao djavo od krsta od toga.
gledam strajkuju studenti. zele da sa 48 bodova budu na budzetu u idiotskoj bolonjskoj koja slavi povrsnost, lenjost, instant znanje, filozofiju poslusnog stada..."ikea obrazovanje" i kapitalizaciju duha kako to kaze konrad paul liessmann u "teoriji neobrazovanosti". mislim, zasto svaka budala mora da studira? da iskoristim parabolu benjamina culiga: -pretpostavimo da se na olimpijskim igrama norma za finale zenskog skoka uvis spusti na 185 cm. koliko bi se natjecateljica kvalificiralo za finale? bojim se da bi ih bilo na tisuce. cini mi se da je posve neupitna besmislenost takva natjecanja. je li onda uopce smislen prethodno naveden zahtjev za 40 posto doktora znanosti? pogotovo stoga sto me koncept “bologne” neodoljivo podsjeca na sportsku maksimu citius altius fortius...
oscar falk
a on kaze: ti si moja kraljica i treba da budes iznad svih gluposti, uvreda, ruznih pogleda, zlobnih reci... a ja mu kazem: kraljica je prvo bila princeza, a princeza je na zrnu graska...
"ko kaze da je priroda ravnodusna prema ljudskim patnjama i brigama, taj ne zna nista ni o ljudima ni o prirodi. neka neprijatnost, ma koliko prolazna bila, neka glavobolja, cak i podnosljiva, namah poremete putanju zvezda, naruse pravilnost smenjivanja plime i oseke, odgode izlazak meseca, i pre svega, ispreturaju vazdusne struje, oblake, dovoljno je da nedostaje jedan jedini gros i hrpa para sakupljenih za isplatu menice poslednjeg dana i odmah se podignu vetrovi, nebo se provali, cela priroda saoseca sa zlosrecnikom duznikom. reci ce skeptici, oni cije je zanimanje da sumnjaju u sve, cak i bez ikakvih dokaza za i protiv, da je ova tvrdnja nedokaziva, jer jedna lasta, koja slucajno zaluta, ne cini prolece, promasila je godisnje doba, a isti ti skeptici ne primecuju da se drugacije ne bi moglo objasniti ovo neprestano lose vreme koje traje vec mesecima...! "(godina smrt rikarda reisa, saramago)
javier vallhonrat
dirty harry, gorillaz
I need a gun to keep myself from harm
The poor people are burning in the sun
But they ain't got a chance
They ain't got a chance
I need a gun
Cos all I do is dance
Cos all I do is dance
I need a gun to keep myself from harm
The poor people are burning in the sun
No, they ain't got a chance
They ain't got a chance
I need a gun
Cos all I do is dance
Cos all I do is dance
In my backpack
I got my act right
In case you act quite difficult
And yo is so weakin'
With anger and discontent
Some are seeking and searching like me, moi
I'm a peace-loving decoy
Ready for retaliation
I change the whole occasion to a pine box six-under
Impulsive don't ask wild wonder
Orders given to me is:
strike and I'm thunder with lightning fast reflexes on constant alert
from the constant hurt that seems limitless with no dropping pressure
Seems like everybody's out to test ya
'til they see your brake
They can't conceal the hate
That consumes you
I'm the reason why you flipped your soosa
Chill with your old lady at the tilt
I got a 90 days digit
And I'm filled with guilt
From things that I've seen
Your water's from a bottle
mine's from a canteen
At night I hear the shots
Ring so I'm a light sleeper
The cost of life,
it seems to get cheaper
out in the desert
with my street sweeper
The war is over
So said the speaker with the flight suit on
Maybe to him I'm just a pawn
So he can advance
Remember when I used to dance
Man, all I want to do is dance
(Dance!)
(Dance!)
(Dance!)
I need a gun to keep myself from harm
ova je bez haljina. ali, alone. in babylone. avalone...
paolo roversi
william claxton
ona obradovace sobom jednu haljinu. samo da je pronadje. ali danas, sutra, ovih dana nije ni milimetar skoncentrisana za to. u pospanosti je obilnoj. a trazenje haljine nije lak business za tako sanjive zene. narocite one koje su od utorka do nedelje same. at home. in babylone. gdegod. muskarci su na nekom razbudjenom mestu zasigurno. doci ce sa parfemima. i crvenim ruzevima. plus plesnjivi sirevi. ako generalni strajkovi se ne rasire evropom. pa, zakasne. muskarci. ne strajkovi. u medjuvremenu ona ne izlazi iz pidzame. u pidzami odlazi i na posao. kada se vrati ne zna sta drugo, pa cita po krevetima i na plocicama kaputila. mozda i kuhinja. knjige njegove. nepodvucene. lenja i muziku da pusti. pa, slusa tisinu. danas je umro jedini muskarac koji je pricao kao kakva tetka, a da joj je bio sasvim zanimljiv - voki kostic. on je tisinu smatrao vaznim delom muzike. (i cage , i cage!) lenja je da trazi tekstove o njemu. lenja i da mandarine zameni jabukama.
iako i u carstvu dokolice, pita, pita se jako: kako neki uspevaju da budu tako uklopljeni. u saglasju sa svim i svacim. pa, da ih zovu, preporucuju, urucuju, cuju. mmada, oduvek su je privlacili samo oni u dubokom nesuglasju sa bas celim svetom. a sa onim sto te privlaci svaki dan sve slicniji si. kao psi i gospodari. videla na fotografijama. i videla letos jednog sa najkracim nogama ever, nogama u apsolutnoj disharmoniji sa predstavom o odnosu ljudskih nogu spram torza. i taj sa najkracim nogama setao ponosan sav kratkonogog skotskog kako-ono-bese psa.
jedino uz mnogo jakog muskarca zena postaje sve slabija. i zasigurno oboje su zudeli takav odnos snaga.
the sensual world
kate bush
Then I'd taken the kiss of seedcake back from his mouth
Going deep South, go down, mmh, yes,
Took six big wheels and rolled our bodies
Off of Howth Head and into the flesh, mmh, yes,
He said I was a flower of the mountain, yes,
But now I've powers o'er a woman's body, yes.
Stepping out of the page into the sensual world.
Stepping out...
To where the water and the earth caress
And the down of a peach says mmh, yes,
Do I look for those millionaires
Like a Machiavellian girl would
When I could wear a sunset? mmh, yes,
And how we'd wished to live in the sensual world
You don't need words--just one kiss, then another.
Stepping out of the page into the sensual world
Stepping out, off the page, into the sensual world.
And then our arrows of desire rewrite the speech, mmh, yes,
And then he whispered would I, mmh, yes,
Be safe, mmh, yes, from mountain flowers?
And at first with the charm around him, mmh, yes,
He loosened it so if it slipped between my breasts
He'd rescue it, mmh, yes,
And his spark took life in my hand and, mmh, yes,
I said, mmh, yes,
But not yet, mmh, yes,
kad se zavrsi ova tisina i kupe se haljine sa little red corvette doci ce i prince. nesto najnize najseksipilnije ikad...yeah, yeah, God is great.
Tex Crang Boy iz in da haus yo
ček it aut yo madafakaz...
baby alone in babylone iliti passion for fashion
jane birkin and serge gainsbourg
pogledaj ulicu. bilo koju. toliko istih. slicnih. bezlicnih. kao da im koja peva:
"ne pricam o stilu, ne pricam o ritmu,
ne pricam o stihu, nikako o stihu,
ja samo zelim ovo da te pitam
da li ti znas za neki drugi ritam?"
but, pogled na ono sto je posebno, sto je drugacije, je nenadmasiv i gotovo fasisticki dokaz da nismo isti. i kako je dobro sto "isti" su vecina.
i kakav bi bio svet prepun odlucnih kao aleksandar makedonski? genijalnih kao tesla? senzualnih kao audrey hepburn? samouverenih kao mourinho? ekscentricnih kao warhol? seksipilnih kao norma jean?
listam "filozofiju mode" lasa svensena koju sam od dosh dobila za jedan rodjendan. a posveta kaze :- trazi i dobices.
ona je u potrazi posveceno prevrnula pola zemljine kugle. cak je stigla da bude shanghai baby i kineze uci ono sto je o modi i artu naucila od beograda, preko toronta i londona... i sve to manje-vise baby alone in babylone.
lepa zena sa stilom u majici, farmericama i bez sminke. spojila je svoje zenstvene haljine i muski, sasvim muzevni dom garde kao sto je spojila je francuski novi talas i engleski romantizam. kao jane birkin svoje engleske korene i francuski chik. bice tamo 12.10.2010. u 21. njena prva modna. u beogradu.
dosh. dragana dosen. vrlo zena i vrlo devojcica. blistav osmeh i vera u cuda. (samo ko ima moodah, veruje u cuda.)
njena majka 'ladno moze da citira majku jane birkin: “jane moze, nakon svega sto je prosla da zivi onako kako joj se svidja. ona je veliki borac.”
obrati paznju kako dd ukucava ekser u zid u najnovijoj telekomovoj reklami!
francoise hardy
Baby alone in Babylone- Jane Birkin
Baby alone in Babylone, noyée sous les flots
De Pontiacs, de Cadillacs, de Bentley à L.A.
De Rolls Royce et de Buicks, dans la nuite métallique
Baby alone in Babylone, noyée sous les flots
De musiques électriques, de rock 'n 'roll, tu recherches un rôle
Tu recherche les studios et les traces de Monroe
Les strass et le stress, dieu et déesses de Los Angeles
Baby alone in Babylone, noyée sous les flots
De lumière, de poussières, d'étoiles éphémères
Tu rêves d'éternité, hélas tu vas la trouver
Baby alone in Babylone, noyée sous les flots
De tes larmes et le charme, de l'avenue du crépuscule
C'est le Sunset boulevard qui serpente dans le noir
Baby alone in Babylone, noyée sous les flots
De Malibu, petite star inconnue
Tu n'as vu que l'etoile de la police fédérale
charlotte gainsbourg
http://www.youtube.com/watch?v=BwoX8kotJ4U
dragana dosen u svojoj kreaciji
bese jednom, dva puta, tri... uvek. u vremenu...
Weathering
by A. R. Ammons
A day without rain is like
a day without sunshine
rodney smith
a. r. ammons je ovim stihovima dao esenciju vremena (i) u meteoroloskom smislu. cist ajnstajnovac. ni u estetskom, ni u emotivnom smislu ne volim kisu. izuzev letnjeg pljuska. kratkotrajnog. iako, da se opet vratim na ammonsa, na kraju, ipak, sve dodje na isto. sve to kratko traje. u ovom zivotu, na ovom svetu. gde se kraj mog sveta dodiruje sa drugim svetom(svetovima) i nastavlja da postoji u svim tim silnim dimenzijama nisam svesna, a ono cega nisam svesna ume (i to) da me boli. to nedostajanje spoznaje, osecaja ili bar sudskog dokaza da je sve krug. da smo neprekidni... u ninovom prustovskom upitniku, cini mi se, da je jedini do sada petar volk na pitanje:"kako biste voleli da umrete?" odgovorio: " ne bih voleo."
cig harvay
a odavno me necije recenice nisu tako zainteresovale kao recenice asli erdogan. jos jedan dokaz da je masta fizicara jednaka masti umetnika. turski pisac asli erdogan (izvinjavam se, ja ne marim za rodnu korektnost) bila je prvo fizicar u cuvenom svajcarskom epicentru istrazivanja postanka svega ovog gde smo, u cernu, a onda otkrila da mora da pise. i to sto je mora radi jako dobro. zapamtiti to ime: asli erdogan. orphan pamuk rece da je bas ona najveci turski pisac danas.
o onome sto je a.r. ammons rekao u stihovima ona peva u prozi. fizicar. zenka.
"iako sam znala da su iskreni, u sergejevim izlivima ljubavi, u pohvalama, u njegovim pogledima punim odusevljenjea, u dodirima sto su mi pruzali kusanje uzitka... ja sam uvijek naslucivala i jednu musku nadmenost sigurnu da ce dobiti rat. na kraju sergio, pruzi sto mi mozes pruziti, ja sam vec odavno spremna prihvatit. jer, zeljela sam otkriti, jos jednom sam zeljela otkriti sigurnost, pokoravanje, bezuvijetno predavanje strasti i odricanje od svega samo u ime ljubavi, ne trazeci nista zauzvrat, ne umisljajuci cak ni srecu. eto, takvu samopredaju spremne smo uraditi jedino mi, zene. iako se to naziva porazom, vasa pobjeda je, zapravo, jedna zalosna pobjeda."
rodney smith
preporucujem ovaj film...
robin wright penn i chris cooper u "new york, i love you"
pocelo je doba kada je pre za ocekivati kisu nego bila sta drugo. a ja kao ona u stulicevoj, kada kisa potera narod sa ulica nekako mi se ljudskijim pricinja grad...
u stanu tacno naspram, u zgradi preko, u nasoj uskoj ulici, zivi mladi par. ona plavokosa, on nezamptljivog opisa. retko se pojavljuju u vidokrugu mom. na balkonu. retko dizu roletne. mada im je terasa lepa, puna cveca. veceras sam prvi put nazrela izgled njihovog stana iznutra. podigli su roletne, mozda da puste zvuk kise. svetla im neka ckiljava, jedva tinjajuca. mozda hodaju na prstima. a mozda prave rsum i lom. mozda po ceo dan vode ljubav. mozda im smeta svetlost. mozda su slepi. mozda se kriju od. mozda pate od neke cudne bolesti, pa im se telesna masa rapidno poveca kako kroce na balkon, pa ne bi mogli ni da stanu na isti. mozda su alergicni na nesto sto bi se moglo naci na terasi...
ko im onda zaliva to silno cvece?
a... kako on i ja njima izgledamo? da li razmisljaju kako disemo iza narandzastih zavesa ili ih je bas briga usled visoke doze pristojnosti i alijenacije?
sve moze da zada bol. i sreca i nesreca. reci i cutanje. ali, najvise me boli onaj momenat kada (konacno) shvatim da sam skliznula u mehaniku. u rutinu koja nije ni produktivna ni insprativna. kada se stvari podrazumevaju. kada se mi podrazumevamo. kada se od onog sto je surogat blizine ne vidim(o) sta cinimo. kada nam dioptrija raste...
danima gledam iznova i iznova taj film. "new york, i love you" mu je ime. kada on nije kod kuce prepustam se mazohistickom monomanijakalnom pristupu nekoj melodiji, nekom filmu, krevetu u gornjem delu naseg stana. dok cekam da dodje. pa, da se smejem. placem. skrgucem zubima. ljutim. ali, smejem. puno smejem kada je on tu.
u jednoj od prica noc je, chris cooper je napolju, ispred restorana, dobro je odeven, telefonira, poslovno. i pusi, zato je u eksterijeru. onda izlazi i ona. robin wright penn. drzi cigaretu, a on joj pripaljuje. onda ona pocinje da prica, a mi ne znamo ko su oni:
- znas, ovo je ono sto sam uvek volela u new yorku. ovi kratki trenuci na trotoaru. pusenje... razmisljanje o svom zivotu... cine da vise cenis grad. mozes da gledas zgrade. mozes da osetis vazduh i posmatras ljude. ponekad upoznas nekog s kim osetis da mozes da pricas.
on: - da pricas o cemu?
ona: - o stvarima koje mozes da kazes strancu. znas, kad nema proslosti, nema krivice... jesi li ikad vodio ljubav sa potpunim strancem?
on: - sad me izazivas.
smeje se.
ona: - verujem da da.
on: - pa, mislim... ne sa potpunim strancem. ako mislis na nekog o kome ne znas nista.
ona: - to je tuzno.
on: - zasto?
ona: - zato sto skoro nista nije uzbudljivije od jebanja sa nekim koga ne poznajes. tacno? jedva si mu video lice...
on: - nemoj da mi kazes svoje ime.
ona: - znas sta? cim zavrsim sa cigaretom vracam se u restoran i sedam ispred svog muza.
on: - i?
ona: - i on me nece ni pogledati. i nece primetiti da ne nosim brushalter ispod haljine.
on: - nemas ga?
ona: - ni gacice.
on: - oh... ne nosis donji ves?
ona: - ne danas.
on: - osecam se tuzno zbog tog jadnog, usamljenog muza koji ne moze da vidi skrivene talente svoje zene...
ona: - zaista ne mislis da je isti kao ostali muskarci? tipicno on je slep i dosadan za svoju zenu. spreman da masta o prvoj nepoznatoj zeni koju jos nije pojebao. gnjavim te?
on: - ne uopste.
ona: - da. a to kazes zato sto sam te sad uzbudila, zar ne? hoces da me odvedes u krevet. hoces da me odvedes u krevet?
on: - da. verovatno hocu. zasto si mi govorila sve to?
ona: - zato sto veceras zelim da promenim stvari. ko zna. mozda se ponovo sretnemo.
i ulazi u restoran. par trenutaka posle sa rediteljem i mi ulazimo u restoran. i vidimo sto za kojim sedi ona i za kojim sedi i on. vidim venu preko njenog cela kako pulsira, dok se napreze da zadrzi suze. kaze mu: - volim te.
dodiruje joj ruku na kojoj je ista burma kao na njegovoj. i on njoj kaze da je voli. i to je to. onda ide "radiohead". dok ja neoriginalno placem kao originale placiLudolfovbrojCka.
A heart that's full up like a landfill
A job that slowly kills you
Bruises that won't heal
You look so tired, unhappy
Bring down the government
They don't, they don't speak for us
I'll take the quiet life
A handshake of carbon monoxide
No alarms and no surprises
No alarms and no surprises
No alarms and no surprises
Silent
Silent
This is my final fit, my final belly-ache with
No alarms and no surprises
No alarms and no surprises
No alarms and no surprises, please
Such a pretty house, such a pretty garden
No alarms and no surprises
No alarms and no surprises
No alarms and no surprises, please
2046 2010
saramago i pilar
moj prvi okean. tacka na kojoj sam bila najlize, do sada, latinskoj. na mestu odakle je kolumbo, cristobal, christopher... napravio prvi predah kada je krenuo da je trazi. ameriku. i najblize portugalcu. i godini smrti rikarda reisa. u godini smrti njegove.
sve, bas sve mi je bilo uzbudljivo. okean. vetar. sunce jedva zaustavljivo tek oko pola deset uvece... a tako blago istovremeno. do ganuca.
pa, broj naseg apartmana: 2046! nisam mogla da skinem pogled sa vrata. kako je kar wai dosao do tog broja?
i ostrvo, i okean, i brazil sa jedne, a maroko sa druge strane. sa trece, naravno, viva espana! i vangelis i pobednicka cak i u shopping centru. i beskrajno nezno-strpljivi spanski roditelj koji kaze svom nemirnom sinu tek: - aaaj, bobi, bobi... i jedva prikriven osmeh. suprotnost dijametralna nemackom ocu koji je kao da nosi ss uniformu urlao na plazi gran hotela bahia del duque u cetvrtak 12. avgusta negde oko 20 h na svoje dve devojcice.
i iskljucivo spanska muzika u taksiju. i najsladje banane na svetu ever. i kaktusi. i palme. i vulkan na vise 3000 metara kao ambasada meseca na zemlji... ja u zemlji svetskih prvaka heeej!! i najposebnijeg trenera na planeti u srcu te zemlje u kraljevskom!
dok privodim kraju knjigu u kojoj poznanik naratorke skrece paznju na simboliku imena indonezanske devojcice tuti i njenog strastvenog(naratorkinog) ucenja italijanskog na kom ime indonezanskog deteta je rec za "svi", a ona poziva sve svoje prijatelje da pomognu tuti da stekne dom, dizem glavu da vidim kako se zove restoran u kom sedimo i vidim cudo ostrvsko se zaokruzilo. restoran u gradu los cristianos se zove: tutti. dakle, mogu da odem. jer, jasno je, moracu da ne mogu da se ne vratim.
saramagov dom kanarski
this world doesn’t give, come another.
already now we’ve walked here for too long
pretending at reason.
let us be the most dog of dogs: we know all
about biting the weak when in power,
about licking the hands of the powerful.
(saramago)
wong kar wai, 2046
to se zove sloboda :)
odlican ti je site!!! ubaci sve sto treba u njega sto pre!!! pozz!
uh, veliki je to poso. a znas kako, "obucareva deca uvek bosa" :)
I hvala ti.
skrivala se iza lutaka orosenih...
mikkel vang
pomenula sam da rado citam blogove nekih amerikanaca. i danas sam. satima sam gledala u fotografije njihovih lica i vrtela kao mantru ovu misao: kako, kako im uspeva da budu srecni?
cak iako nisu, ako su sve te fotografije farsa... kako im uspeva da izgledaju tako srecni?
max wanger
max wanger
my dear...
Da li je toliko cudno sto su srecni ili je tebi cudno sto su oni srecni? Ako je ovo drugo... 'nough said.
Lutke treba ozivjeti, udahnuti im dah zivota svakoga dana. A Rosa od topline, koja zraci iz srca,u takvom jednom procesu prvo mora da ispari, pa se ponovo rodi-kondezuje u oku jedne takve zive Lutke.Ucini da ona sebe osjeti zivom, i zivi od kapi do kapi. Bez osvrtanja za onim sto je isparilo.U oblacima. Ili u zivotu.Sreca je svjesnost i sposobnost upijanja ljepote u sebe iz svijeta oko sebe-bar meni :-)
p.s. Veliki pozdrav.A pitas ono sto znas, mozda zbog poremecaja klime u ljudima ??:-)))
Citam ponovo ... Sve sto sam htjela da kazem je da se nadam da imas licnog alhemicara koji zna kako da mrak pretvori u blistavi zrak:-). Zasluzujes to. Zbog osjecaja srece, cak i medju onima koji te ne znaju. Ali te prepoznaju
.p.s.Izbisi me u prethodnom komentaru.O lutkama i kondezaciji srece htjela sam da kazem puno,nisam rekla nista.
If you want, then start to laugh, If you must, then start to cry
toni frissell
nezadrziva mi ova glad za morem. za okeanom, da budem preciznija ovog leta. samo sto je sada (naucih i ja nesto) negujem. vodim na uzici. gajim tu zudnju. nju.
a u nedelju se probudih za zudnjom za belim, pa obukoh u to ime haljinu belu. onda je krenuo spot na nekoj od bezbroj ih tv. return to innocence. svaki , svaki put kada vidim kvrgave ruke ruke tog starca kako posezu poslednji put za dunjama umrem od nemog plakanja. u nekom jeftinom filmu jedna zdrava zena kaze drugoj koja je bolesna: bog je sebican, zeli nas nazad... sto je u isto vreme i tako ohrabrujuce. voli nas neko ko je sve. i volece nas zauvek. onda sam plakala ne vise od bola, nego od ganutosti.
onda me prenuo sms od nje koju sam tu noc sanjala kako se na kraju mog sna transformise u neku drugu osobu. bez da joj to pominjem ona mi preko brda i preko gora pise po ekranu mobilnog:"imala sam cudan i pomalo strasan san, imala sam utisak kao da sam usla u neciju tudju zivotnu liniju..."
onda je pala kisa.
u medjuvremenu i nedelja se snagom svojih cvrstih granica od 24 h zavrsila i ustupila mesto jedinom od dva dana u sedmici (nedelja se tu i tamo pojavi, napadne ponekad, silinom svoje sporosti i beztezinske kakvoce) - ponedeljku(petak je onaj drugi, jedini preostali dan). nekada, kad je svijet jos bio mlad, bilo je sedam dana u nedelji... nekada, kad je svijet jos bio mlad, postojala su i proleca, leta, jeseni i zime. i opet prolece... kao u filmu kim ki-duka. sad je sve drugacije.
onda sam se uplasila. pomislih duboko i zrelo, sta ako sam u stanju da svim tim silnim smecem, djubretom, otrovom i otpadom od potiskivanja povredim svoje unutrasnje organe, svoj zeludac, slezinu, arterije, srce, misice, hromozome, dzigericu ili kosti? i sta je pametan nacin da se izborim i kao junak, najzad, pokazem u bici sa rodjenim nuklearnim otpadom, sa sopstvenim naftnim mrljama u koji se lako upecaju i krv, i sluz, i mozdani talasi i sve sto kola izmedju mojih telesnih granica? da li se suludo moze preokrenuti u mirno, spokojno, podnosljivo bar? kako da vratim utorak, sredu, cetvrtak i subotu? kako da se resim (nemanja) vremena pogotovu posto isto ni ne postoji ako cemo iskreno. da li to sto nas plasi su samo djav'li od papira? jer, ako to ne shvatim jako brzo bice mi zao. jako jako jako jako jako jako jako zao. jer dok dlanom o dlan dunje ce poceti da padaju i meni. i meni.
That's not the beginning of the end
That's the return to yourself
The return to innocence
Love - Devotion
Feeling - Emotion
Love - Devotion
Feeling - Emotion
Don't be afraid to be weak
Don't be too proud to be strong
Just look into your heart my friend
That will be the return to yourself
The return to innocence
If you want, then start to laugh
If you must, then start to cry
Be yourself don't hide
Just believe in destiny
Don't care what people say
Just follow your own way
Don't give up and use the chance
To return to innocence
That's not the beginning of the end
That's the return to yourself
The return to innocence
Don't care what people say
Follow just your own way Follow just your own way
Don't give up, don't give up
To return, to return to innocence.
If you want then laugh
If you must then cry
Be yourself don't hide
Just believe in destiny.
cretu - enigma
travel far enough away,and you'll discover something of great beauty: your self... (o, cirque du soleil)
Klize ti reči kao med sa prsta kojim se muljalo po tegli. Return to Innosence i Twist In My Sobriety me nekeko uvek nateraju na to "nemo plakanje". Možda sam samo nostalgičan, pa me crno-beli spotovi zakače,,,
akvarijUM i el toreador
toni frissell. i fotka dole, tkdj.
u filmu "closer" izmedju dve poslovne, zena od fotografija, julia roberts, odlazi na mesto od akvarijuma. izmedju svojih obaveza ja imam soluciju da odem na neko lepo mesto jedino u svojoj glavi. jos uvek nisam nasla dovoljno estetski uzbudljivo mesto za otici na sugavih trideset minuta (koliko su se poslodavac i tzv. drzava rasekli). da sam se rodila u italiji imala bih humano pravo na siestu od 120 minuta. i svu tu lepotu od koje zastaje dah naokolo. dragi bogo, u sledecem zivotu spusti me u neku mediteransku, latino zemlju. neka bude i ovako tesko, ali barem veselo.
na svetskom sam navijala prvo za brazil, pa za maradonu, onda za urugvaj, a na kraju mi je ostala samo spanija. i konacno mi je upalilo. radovanje. za nase luzere sam samo pomisljala da navijam. bez obzira na moje navijacko vrludanje i prevrtljivost diego forlan mi je bio omiljeni lik od samog pocetka. covek je tuto completo licnost. vise od igraca. zasluzio je zlatnu od adidasa i da nisu urusi stigli dokle su stigli. boze, ako ti je nije tesko, u ovom zivotu povedi me na dve, tri nedelje u montevideo. 2014. ako je moguce, pa da odem i do brazila. a kada smo vec tamo povedi me i da vidim buenos aires i gaucose patagonije, pa da pijemo mate i zaboravim nedostajanje nekog, jednog bar, lepog mesto za minijaturnih pola sata odmora na poslu.
zrelam sam za odmor. zrela sam i za penziju, ako cemo posteno.:-) spanijo, atlanski, cekajte me, stizem vam za 22 dana...
Let us sing, comrades,
The great battle song,
Our fierce voices
Shall prove we're strong
Soldiers, the country
Calls us to the fight.
We swear to her loyalty
To conquer or die.
Triumfa españa – el fantasma de la Edad de Oro
Brave is your Jesus – El Toreador!
The fire of battle
The trumpet of war,
Affrighting the greedy,
The cannons now roar.
Raise your arms, sons
And daughters of spain,
This glorious nation is
Emerging again.
Triumfa España!
Los yunques y las ruedas,
Cantan al compass
Del himno de la fe.
Gloria, Gloria, crown of the poor,
Brave is your Jesus – El Toreador…
Gloria, Gloria, crown of the poor,
Dark was your Jesus – El Conquistador!
peva laibach...
Има мате да се купи и у Шпанији, живела сам са две девојке из Буенос Аиреса. Проблем им је била бомбиља (она рупичаста назовикашичица), али су (се с)нашле... :)
...знам, знам, фалила би панорама ушћа Rio de la Plata... Ех...
Diego Forlan - prototip klasicnog fudbalskog heroja. Prvo, zato sto igra herojski fudbal (da ne kazem soccer) - napadac koji zaista daje golove, ide nazad, uklizava protivnickim bekovima, pomaze na sredini. Drugo, fair play momak - ne pljuje i ne udara protivnika bez lopte. Trece, herojsko srce - poceo da igra fudbal ne bi li sakupio dovoljno novca da pomogne bolesnoj sestri.
Atlanic - upravo (po)vracen sa recenog, samo sa suprotne strane od stare, dobre Evrope. Dobri, stari Atlantic:
I laid on a dune I looked at the sky,
When the children were babies and played on the beach,
You came up behind me, I saw you go by,
You were always so close and still within reach.
Sara, Sara,
Whatever made you want to change your mind,
Sara, Sara,
So easy to look at, so hard to define.
I can still see them playing with their pails in the sand,
They run to the water their buckets to fill,
I can still see the shells falling out of their hands,
As they follow each other back up the hill.
Sara, Sara...
gaus, jako si me obradovao. nadam se da si tkdj. jako, dobro. pozdravljot!
mOJi junaci za sezone od prolece/leto 2010., pa nadalje iliti kako objasniti ovo neprestano lose vreme...
ne ljubim svet kakav je postao, plasi me. i prvenstveno - boli me. bole me reci. bole me lose vibracije. boli me cak i takva besmislica sto sam videla da sada devojka, a juce devojcica, sa kojom sam tako puno radila na bildovanju njene psihe je postala neko ko se ponosi sto je bahat i bestidan. poslala mi je zahtev za listu prijatelja na fucking fb i vidim je na fotografijama sa flasom, pijanu na podu nekog javnog toaleta, onda sasvim nagu, sa komentarima prepunim jeftinoce... jesam li ja konzervativna, zaostala, poslednji stagod vec?
ne, ne ljubim svet kakav postaje. svet koji velica prekrsaje kao hrabrost i ruznocu kao superiornost. ne ljubim svet u kojem zlo caruje i klade valja i sve sto mu se cefne lako postaje njegovo. ali oni, oni mi daju nadu.
dakle:
fotka iznad, portugalac br. 1
lud, a normalan. zestok u srcu i zdrav u glavu. u nekom intervjuu je pricao kako mu je prijatelj koji se bavi biznisom zamerio sto vozi auto koji vozi. mourinho rece da ne shvata o cemu ovaj prica. samouveren, arogantan i jednostavan. onaj koji se bori. koji ne govori u prazno. cudak sa pokricem. hero. covek koji je dosegao vrh, ali zna da srecu cine samo male stvari. nije ih malo koji ga okrivljuju da je dekonstruisao fudbalsku igru, ja nisam od tih. ja do njega nisam ni volela fudbal, shvatala sam ga kao igru koja zavisi mnogo od nogu i nesto malo od glave, sad ga shvatam kao igru koja zavisi od zelje, srca, muda, znanja, psihologije... i znam da, ipak, postoji jos pokoji covek na ovom svetu koji kada nesto kaze to i ostvari. da reci, ipak necemu sluze, kao sto francuz rece...
"imam porodicu, imam prijatelje, skoro ceo dan radim sa ljudima. ali ja nisam javna licnost. ne volim da budem umesan u takve situacije. to stvarno mrzim, jer ako me neko pozove da odem na neko otvaranje ili premijeru filma, ja ne idem. ne idem jer mi se ne svidja. volim privatnost, tu sam srecan. i srecan sam sto bliski ljudi zaista znaju kakav sam". (the special one)
gates and buffett
mladji je predlozio da se milijarederi odreknu 51% svog bogatstva zarad siromasnog dela sveta, a stariji otisao jos dalje, odrekao se 99% svog bogatstva i rece da ni sa vise od jednog procenta na koji moze da polaze pravo ne bi uvecao svoju srecu, ali da moze imati ogroman uticaj na zdravlje i blagostanje drugih. mladji je rekao o tome: "radi se o prelasku u jednu drugaciju dimenziju." i to je to.
od ovoga mi srce ludo lupa i uzbudjena sam kao sto je bozidar mandic na studiju b pre neki dan opisivao unutrasnje svoje stanje kada tamo na rudniku iznenada vidi coveka.
drugi portugalac. ici cu ovog leta tamo gde je izbegao sa pilar. volim njegove otecene, preduge recenice. volim sto znam da je postojao covek koji je bio u stanju da cuje travu kako raste i koji je u isto vreme bio fanaticni borac za sve u sta je verovao. i kojeg je bolelo slepilo ovo dvadesetprvovekovno. i sto je drzao do reci. i stajao bez ostatka iza njih. i njih. i njih.
"ko kaze da je priroda ravnodusna prema ljudskim patnjama i brigama, taj ne zna nista ni o ljudima ni o prirodi. neka neprijatnost, ma koliko prolazna bila, neka glavobolja, cak i podnosljiva, namah poremete putanju zvezda, naruse pravilnost smenjivanja plime i oseke, odgode izlazak meseca, i pre svega, ispreturaju vazdusne struje, oblake, dovoljno je da nedostaje jedan jedini gros i hrpa para sakupljenih za isplatu menice poslednjeg dana i odmah se podignu vetrovi, nebo se provali, cela priroda saoseca sa zlosrecnikom duznikom. reci ce skeptici, oni cije je zanimanje da sumnjaju u sve, cak i bez ikakvih dokaza za i protiv, da je ova tvrdnja nedokaziva, jer jedna lasta, koja slucajno zaluta, ne cini prolece, promasila je godisnje doba, a isti ti skeptici ne primecuju da se drugacije ne bi moglo objasniti ovo neprestano lose vreme koje traje vec mesecima...! "(godina smrt rikarda reisa, saramago)
retki su, ali ih jos ima...
slike iz italije , iliti: sreca je gozba koja ne stoji na mestu. pokretni praznik
na ovaj put ponela sam samo jednu knjigu: preko reke i u sumu, pa me je, naravno, put odveo do harry's bara.
"grofica nije kod kuce, gospodine pukovnice, - saopsti kelner.- misle da je mozete naci kod harija.
- sve na ovom svetu mozete naci kod harija.
- da, gospodine pukovnice. sve, sem mozda srece.
- naci cu ja tamo i srecu, sto mu bogova, - rece pukovnik. - sreca je gozba koja ne stoji u mestu."
pukovnik je projekcija sredovecnog hemingwaya, a grofica je mlada venecijanska lepotica adriana ivancic. odlomak je iz gorepomenutog romana - preko reke i u sumu. reka je fuime piave na kojoj su kao austrougarska topovska djulad poginuli deda mog oca i njegov rodjeni brat. sa druge strane, na toj istoj reci, ranjen je papa hemingway. tada mladic.
bar je jednostavan. kao sto su sve lepe stvari. levo od ulaza je ova fotografija dole. tamo smo pili kafu jedne nedelje u podne. ta gozba stoji tamo na svom mestu. vec dugo. dok ne potone taj grad. najmirniji. najhedonistickiji. najdekadentniji. ever.
cipriani, vlasnik harry's bara i najintrigantniji gost tog bara, papa hemingway
pogled dole je na duomo milanski iz sobe hotela boscolo exedra. boscolo hoteli su jedni od najmastovitijih na ovom svetu (ne zelim jos da znam kakvi su na onom). ovaj je lep i ekscentrican da umres.na hotel mislim.
americanska devojka gore je ispred "gilli" caffeea u firenci. fotografisala ju je ruth orkin 1951. godine. a firencu su posebno ljubila i dvojica mojih banacana: todor manojlovic i onaj ljuti, najljuci, crnjanski. zbog njih smo isli u "gilli".
hvala za ruth :)
najmirnija
A troupe of strolling players are we, not stars like L. B. Mayer's are we,
But just a simple band who roams about the land,
Dispensing plentyof frivolity.
Mere folks who give distraction are we, yes, and give attraction are we, oh shut up, man
But just a crazy group, that never seeks to sosoup,
Around a pack of little on a leash.
Well,. here we go, back to the home country again.
We open in Venice, we next play Verona, then on to Cremona,
Lots of laughs in Cremona, eh boys, our next jump in Parma, that dopy mopie menace,
And Mantua and Padua, and then we open again. where?
We open in Venice, we next play Verona, then on to Cremona,
Lots of bars in Cremona, our next jump is Parma, that tearless fearless menace,
And Mantua, and Padua, then we open again. Where?
We open in Venice, we next play Verona, then on to Cremona,
Lots of money in Cremona, our next jump in Parma, that's ingie pingie menace,
Then Mantua, then Padua, and then we open again, where?
We open in Venice, we next play Verona, then on to Cremona,
Lots of players in Cremona, our next jump in Parma, that heartless artless menace,
Then Mantua, then Padua, the we open again. Where?
Oh, let me see now, I got a map, let's pick out someplace.
Well just don't dicado back on the line now, oh let's take the first canyon out of here.
As a matter fact if we hurry we can beat the sack, for the chef's out there waiting for us.
Goodbye boys, gida, gida, gida
we open in venice, frank sinatra
bila je opcija da ostanem ili da dodjem i lezim ovde u veneciji. aj, naravno da sam se odlucila za ovo drugo... biti u veneciji je lepo, pa makar i u bolesnickoj postelji. pitajte ezru pouda, thomasa manna... samu sebe zovem: "smrt u veneciji". na par stotina metara od kuce u kojoj smo je hotel u kom je thomas mann stvarao "smrt u veneciji". visconti je ovde, na lidu, adaptirao taj roman 1971. godine.
smrcem, pijem caj, gledam u jadransko izmedju krosnji, u bastu komsije, starog generala koji gaji nesto u plasteniku svog vrta i srecna sam skrouz! jutrom nas budi zvonik sa crkve svetog nikole, u kojoj se nalazi deo mostiju sv. nikole koje su u 11. veku venecijanski mornari oteli od grka.
sutra planiram makar na nosilima da izadjem vanka. planirana tura mi je, da sve bude u istom stilu, isola di saint michele. da vidim sta rade stravinsky, diaghilev, brodski, ezra pound...
sad idem na lepu teresu ove tihe kuce da citam hemingwaya. "preko reke i u sumu". kad sam vec propustila veliki petak u grckoj crkvi (ovde si ili grk ili latin) i nosenje lampiona po trgu. a nisam mogla da smislim da ponesem nesto bolje, venecijanskije od tog romana. tako kaze ukus mOj.
na svu moju prehladu juce sam kao mis pokisla, ali ne zalite me, videla sam cetiri aleksandrova bronzana konja, dvojicu smesnih srbijanaca i jednu zenu i dete kako na cistom srbijanskom raspredaju o nekakvom restoranu na trgu sv. marka. i bilo mi je milo oko srca, sto su njih cetvoro ovde. zamisljam da je velika zelja srca njihovih bio ovaj grad...
|
